Da li je želja za učenjem genetski predodređena?

Naučnici su se bavili izučavanjem genomskih asocijacija (GWA studija, GWAS), na osnovu kojih su tražili vezu između genetičkih varijacija i fenotipskih karakteristika, u ovom slučaju to je stepen ljudskog obrazovanja. Kao kvalitet obrazovanja uzet je broj godina proveden u obrazovnim ustanovama.

Istraživači su analizirali genetske podatke iz 64 baze podataka i ispitali DNK 293.723 osobe iz petnaest zemalja. Svi ispitanici proveli su u proseku 14,3 godina u obrazovnim ustanovama.

Istraživački tim pronašao je 74 lokusa (mesta gde se nalaze aleli) koja su direktno povezana sa vremenom koje je posvećeno obrazovanju. Ovi aleli uključeni su u razvoj tkiva mozga čak i pre rođenja, zatim učestvuju u daljem razvoju mozga stvaranjem novih neuronskih veza i doprinose sposobnosti učenja.

Međutim, ispostavilo se da pronađene genetičke varijante nisu odgovorne samo za aktivni razvoj mozga. Isti alel povećava verovatnoću za razvoj bipolarnog poremećaja, kao i za šizofreniju. Autori ukazuju da je u slučaju šizofrenije korelacija poprilično slaba, ali statistički značajna.

O tome kakva je veza između obrazovanja i genetskih faktora govori i Julija Kovas, profesor genetike i psihologije na Univerzitetu Goldsmits u Londonu:

„Individualne razlike u opštoj inteligenciji 16-godišnjaka objašnjavaju se genetskim faktorima u 60% slučajeva. Zanimljivo je da je otprilike isti procenat individualnih razlika objašnjen i školskim uspehom. Međutim, samo oko polovina genetskih faktora koji utiču na uspeh u školi povezana je sa genima koji utiču na inteligenciju. Druga polovina je povezana sa genetskim faktorima koji su uključeni u motivaciju i druge karakteristike ličnosti. Ta genetska struktura školskog učinka komplikovanija je od strukture intelekta".

Profesor Danijel Bendžamin kaže da uprkos tome što je njegov tim pronašao genetske varijante koje su direktno povezane sa razvojem mozga i ljudskom težnjom ka obrazovanju - ne može se zanemariti uticaj spoljnih faktora i društvene sredine. Ranija istraživanja na primeru blizanaca najbolje pokazuju na koji način društvena sredina može poboljšati ili otupeti genetsku predispoziciju za obrazovanje.