Energetske alternative - novi vidovi transporta

Ovaj hibridni vazduhoplov, koji je dobio ime Erlender, kombinuje nekoliko aeronautičkih tehnologija, uključujući neke koje koriste avioni i helikopteri da bi postigli maksimalnu efikasnost.

"Ovaj balon ima zapreminu 38.000 metara kubnih, i pretežno je napunjen helijumom, gasom koji je lakši od vazduha. To mu omogućava da se podigne u vazduh ‒ 60% pomoću gasa, a 40% zahvaljujući obliku krila, tj. aerodinamičnom obliku, i to ga čini efikasnijim i lakim za kontrolu. Probni let prototipa Erlender pokazuje dobre letne sposobnosti. Sa brzinom od 150 kilometara na sat on nije mnogo brz, ali može bezbedno da plovi nedeljama, i nije mu potreban aerodrom za poletanje ili sletanje", kaže Kris Danijels, šef partnerstava „Hajbrid er viakls" (Hybrid Aier Vehicles).

Može se stići i do mesta gde nema puta, gde postoje oštećenja usled prirodnih katastrofa ili sličnih pojava. Dakle, Erlander je pomalo kao helikopter, ali mnogo veći i mnogo efikasniji.

Koristi se helijum, ne vodonik. Helijum je inertni gas, ne može da eksplodira, ne može da se zapali.

Ima mnogo drugih načina da podignete vazduhoplov, pa mogućnost da letite dolazi i od sposobnosti da plutate u vazduhu, od aerodinamičkih karakteristika, vektorskog potiska motora. Dakle, redundanca je velika, i veoma je bezbedno upravljati ovim prevoznim sredstvom.

Erlender će biti sposoban da prenese deset tona tereta. Nova verzija će imati kapacitet da podigne pet puta veći teret ‒ isto koliko i teretni avioni, ali sa mnogo manjim utroškom energije.

"Ako smo u misiji koja traje 21 dan, što ovim vazduhoplovom lako možemo da izvedemo, upotrebili bismo isto toliko goriva koliko i jedan mlazni lovac za jedan sat. U vazduhu bismo ostali 21 dan, neprekidno. To je značajna razlika u količini potrošenog goriva", kaže Rovan Geds, inženjer aerodinamike, „Hajbrid er viakls"

Inženjeri očekuju da hibridni vazduhoplov postane popularan način prevoza tereta tamo gde nisu potrebne velike brzine. Ove letelice mogu da budu najbolji izbor za misije koje traju dugo vremena, mogu čak da služe i kao hoteli na nebu, sa minimalnim aero-zagađenjem.

"Sada već mnogo manje zagađujemo vazduh od klasičnih aviona. Ipak, u budućnosti bi trebalo da pređemo na elektromotore koji koriste solarne panele na površini letelice ‒ tako bi letelica imala nulti karbonski otisak, i to bi zaista revolucionisalo probleme emisije štetnih gasova koje stvaraju avioni", kaže Kris Danijels.

Klimatske promene zaista jesu veliki izazov, ali nove inženjerske alternative i naučna rešenja MOGU da pokažu put u svetliju i - zeleniju budućnost.