Obrazovanjem do energetski efikasnije industrije

Prema statistikama zemalja Zapadne Evrope, uvođenje sistema energetskog menadžmenta u industrijska preduzeća dovelo je do smanjenja potrošnje energije u tim preduzećima za 10‒15 procenata. Prema rečima dr Stamenić, u sadašnjim uslovima tržišta u našoj zemlji, mere sa prostim periodom otplate do tri godine smatraju se povoljnim sa stanovišta investitora. Za ostale mere koje podrazumevaju značajnija ulaganja i duži period otplate potrebno je uraditi posebnu tehno-ekonomsku analizu koja će kroz niz tehničko-finansijkih parametara ukazati investitoru na opravdanost investicije.

„U izvesnim slučajevima predložena mera poboljšanja energetske efikasnosti veoma je atraktivna sa tehničkog aspekta, međutim, zbog niske cene energenata takva mera nema finansijskog opravdanja i biva odbačena. Za sada, jedini podsticaj za bavljenje energetskom efikasnošću u preduzećima u industriji jeste porast cena energenata. Do skoro smo imali situaciju da se nije u značajnijoj meri obraćala pažnja na problematiku racionalnog korišenja energije, budući da je cena energenata bila veoma niska. Sadašnji trend stalnog rasta cena energenata podstakao je rukovodeće strukture u kompanijama da obrate pažnju na troškove koji se odnose na energente".

Obučen kadar za uvođenje novog sistema kvaliteta

Na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu od 2006. godine organizovana je obuka (u pet navrata) za uvođenje sistema energetskog menadžmenta i sprovođenje energetskih pregleda u industrijskim preduzećima.
„Na svakoj obuci imali smo i do četrdeset polaznika ‒ od inženjera u proizvodnji, inženjera koji se bave održavanjem, energetikom, samostalnih konsultanata, projektanata, do menadžera koji su visoko pozicionirani u preduzećima. Dakle, postoji obučen i stručan kadar u kompanijama, ali retko ćete naći sistem u kompanijama koji predstavlja osnovu i podršku za njihovo delovanje zarad povećanja energetske efikasnosti. Ukoliko nasumično primenjujete mere za poboljšanje energetke efikasnosti, osetiće se trenutni efekat primenjene mere, ali kompanija se neće pomeriti sa početne pozicije energetske efikasnosti. Posle određenog vremena, ponovo će se povećati potrošnja energenata i javiti potreba za primenom neke nove mereˮ.

Da bi se uveo sistem energetskog menadžmenta u kompaniju važno je da se u svim strukturama preduzeća uspostavi sistem kojim će se neprekidno smanjivati potrošnja energenata i održavati postignuta unapređenja energetske efikasnosti.
„Kao i svaki sistem kvaliteta, i ovaj sistem podrazumeva niz koraka: utvrđivanje energetske politike preduzeća, planiranje, uvođenje i primena mera energetske efikasnosti, provera efekata i, ukoliko se ukaže potreba ‒ korigovanje sprovedenih mera. Povećanje energetske efikasnosti u kompaniji jeste dugoročan posao i zahteva stalno inoviranje aktivnosti i neprekidno angažovanje menadžmenta preduzeća", naglašava dr Stamenić.

Rad na Zakonu iz 2013. godine još uvek traje

Zakon o efikasnom korišćenju energije usvojen je 2013. godine, i treba da bude osnov za uvođenje sistema energetskog menadžmenta u sektorima finalne potrošnje energije, gde spada i industrijski sektor. Odredbe ovog zakona definišu termine kao što su energetski menadžer, energetski savetnik; određuju koje su to kompanije obveznici sistema energetskog menadžmenta, šta su njihove obaveze i koji su rokovi za ispunjenje tih obaveza. Osnovni podzakonski akti - uredbe i pravilnici, bez kojih Zakon ne može u potpunosti da se primeni u praksi, u završnoj su fazi izrade, a potpuna primena sistema energetskog menadžmenta u sektorima potrošnje finalne energije u Republici Srbiji očekuje se do kraja 2016. godine.