Meso iz epruvete

Već šest godina na Univerzitetu u Mastrihtu (Holandija), pod rukovodstvom dr Marka Posta, istraživači pokušavaju da proizvedu meso isključivo uzgojeno od ćelija iz laboratorije.
Rezultat rada je već vidljiv: prvi hamburger napravljen od ćelija goveđeg mesa koje su bile podvrgnute „obradi" u epruveti ‒ na stolu je radoznalih pokrovitelja ovog istraživanja.
Uz dresing od karamelizovanog šafrana, soka od cvekle (već prema „kuvaru") i prezli koje su dodate radi gustine, pozvani gosti mogli su da prate samu pripremu i proces pečenja, koji je, kako kažu, bio istovetan klasičnom kuvanju. Što je nesvakidašnje ‒ i ukusu!

No prvobitna ideja trebalo je da pripadne nešto tradicionalnijem obroku: kobasici, jer su početna istraživanja naučnika za zamorče imali svinju.

Glamurozno svinjče

Ovaj revolucionarni naum u nauci mogao je već na početku da ima sve odlike dobro napisanog scenarija holivudske komedije: pošto bi uzorak matičnih ćelija izrastao u duguljastu i slasnu kobasicu, jelo je trebalo servirati, gde drugde nego u restoranu sa tri Mišlenove zvezdice. Prase-uzorak trebalo je zadovoljno da trči između stolova jer je još živo; kao maneken koncepta „nenasilnog suživota vrsta" zapanjenim gostima pružilo bi vrhunsku sinergiju doživljaja: degustaciju čula mirisa i ukusa i neuhvatljivog moralnog čuvstva. Ali, za ovaj ambiciozni poduhvat nedostajalo je novca. Za sada.

Kako su naučnici to zamislili?

Epizoda sa prasetom bila je samo marketinški trik istraživača kako da sponzori progutaju gorko-slatku pilulu mukotrpnog rada u laboratoriji, čemu se vrhunski naučnici danas u svetu uče. Od čega je, međutim, u svom primarnom naumu dr Mark Post morao da krene?

Naučno polazište je bilo da jedino matične ćelije embriona imaju skoro beskonačan život i mogu neprestano da se dele, tako da se samo iz jedne jedine ćelije dobija veliki broj novih. Da bi se formirala matična ćelija, u ovom slučaju, potrebno je stvoriti embrion od spermatozoida i jajne ćelije svinje, iz koga se, kada naraste, uzimaju matične ćelije. One, u teoriji, mogu da postanu ćelije srca, neurona, mišića... ali, u praksi je sve komplikovanije, jer se veoma teško dobijaju. Pre nekoliko godina otkrivene su kod miševa, ali bilo je potrebno još deset godina istraživanja da bi ih stvorili kod ljudi. Do danas, one su napravljene kod četiri žive vrste, uključujući majmune i pacove. Embrionalni razvoj kod svake vrste sisara je drugačiji i još nije do kraja poznat, jer nije precizno opisan.

Zato, istine radi, mora se reći da izvorna matična ćelija, koja bi samostalno mogla da hrani celu planetu, još nije pronađena. Mark Post je prve rezultate dobio pomoću drugačije vrste ćelija. To nisu ćelije embriona koje tek treba da rastu, već odrasle ćelije, one koje već postoje u životinjama, a ima ih u njihovim jestivim delovima. To su ćelije mišića i one čine osnov mesa. Ima ih više vrsta i s različitim funkcijama. U proseku, mogu da se umnože sto pedeset puta, pa je moguće da se gaje u laboratorijskim uslovima.
Dve godine posle početnih rezultata holandskih naučnika na mesu govečeta, tim izraelskih naučnika počeo je rad na proizvodnji piletine.