Formula uspeha

„Ono po čemu se uspešni ljudi razlikuju od drugih nije koeficijent inteligencije (IQ), niti porodično nasleđe, a nisu relevantni ni faktori okruženja. To je ʼgritʼ" - tako Angela Li Dakvort počinje jedno od brojnih predavanja (koja drži širom sveta), na 32. Britanskom sajmu obrazovanja i tehnologije „BETT SHOW" predstavljajući svoj „grit test" ‒ metodu merenja kojom se predviđa uspeh.

Vrlo teško je definisati ʼgritʼ. Možda ćete najlakše prepoznati ljude koji imaju grit po tome što se oni tako čvrsto ʼzalepeʼ za ono što ih interesuje i ne ispuštaju stvari dok u potpunosti ne ovladaju njima. Sposobnost da se u dugom vremenskom periodu ulaže veliki lični napor ‒ suština je uspeha. To su one osobe koje život ne shvataju kao trku na sto metara, već kao maraton. Neuspeh shvataju kao deo procesa koji će dovesti do uspeha.

„Inteligencija je jedna od najdetaljnije ispitivanih i merenih ljudskih osobina, ali nam koeficijent inteligencije ne daje mnogo objašnjenja"‒ nastavlja naša sagovornica, dodajući ‒ „ima izuzetno inteligentnih ljudi koji nisu mnogo postigli u životu, dok, s druge strane, veliki broj uspešnih nema tako visok rezultat na testovima inteligencije."

Studenti koji nisu najinteligentniji to kompenzuju radom i posvećenošću

U studiji „Grit: istrajnost i strast u dostizanju dugoročnih ciljeva" i jednom od brojnih istraživanja posvećenih odgonetanju formule uspeha, prof. Dakvort pokazuje da najinteligentniji studenti imaju manje grita od svojih vršnjaka koji su imali lošije rezultate na testovima inteligencije. U stvari, studenti koji nisu najinteligentniji kompenzuju to napornim radom i velikom posvećenošću, i to dovodi do uspeha!

„Studenti sa najviše grita nisu najpametniji", govori uz osmeh Angela Li, nastavljajući priču o takozvanim „ne-kognitivnim veštinama", koje su važne za ljudski razvoj i uspeh.

Međutim, ako su istrajnost i strast nezaobilazni sastojci ʼgritaʼ, zar onda deca koja satima sede ispred kompjutera, izgarajući u igranju igrica, imaju visok grit? Evo šta je za RTS odgovorila prof. Dakvort:

„Tu decu uvek pitam: da li to što radiš ima značaj za druge ljude, da li sebe vidiš kako igraš igrice u narednih nekoliko dekada? Većina mi odgovara: ʼMa ne. To je samo igra.ʼ Ne bih volela da se ova vrsta posvećenosti poveže sa gritom. Postoji nekoliko elemenata koji se poklapaju: zaintereosvanost, ponavljanje, uporno vežbanje, ali to je samo jedan deo. Često navodim svoj primer. Volim svoj posao, ali 70% svega što radim je izuzetno naporno, često jako dosadno. Vrlo je važno reći deci da učenje treba da bude interesantno, ali da je neophodno naučiti veštinu ulaganja napora i onda kada nije superzabavno. Verujem da je od izuzetnog značaja da se kod dece razvije taj kapacitet za prevazilaženje negativnih emocija kada je ulaganje ličnog napora u pitanju."

Angela Li priznaje da ne postoji jasan recept za stvaranje grita, ali da je to ipak nešto što se može naučiti. Na kraju, čini se da vera i istrajnost u postizanju grita ‒ te grit sam.