Žensko lice Hamleta

Iako su u Šekspirovo vreme sve likove tumačili muškarci, manje je poznato da su već od 18. veka Hamleta tumačile ‒ žene. I to ne tako retko. Nekoliko glumica igralo je najvećeg Šekspirovog junaka, a Toni Hauard, profesor na Univerzitetu u Vorviku, objavio je 2009. godine knjigu „Žene kao Hamlet", tvrdeći da su dva najbolja tumačenja ovog junaka koja je ikada video, dale upravo žene.

Već je Šarlot Čark, glumica koja je živela između 1713. i 1760. godine, tumačila lik danskog princa. Postala je poznata po muškim likovima koje je igrala na pozornici, a čak je i u privatnom životu nosila mušku odeću. Ona je tumačila i lik Lorda Plejsa u delu Henrija Fildinga, koje je predstavljalo satiru vlade Roberta Volpola, pa je, „zahvaljujući" tome donet zakon po kome je, narednih 230 godina, Lord Čemberlen morao da odobri sve drame koje su se izvodile na javnim pozornicama Velike Britanije.

Sara Sidons bila je prva afirmisana glumica koja je ubrzo posle Šarlot Čark tumačila Hamleta. Međutim, u 19. veku žensko izvođenje Hamleta postalo je svojevrsni fenomen. Ovaj junak postao je tada gotovo arhetip ženskog principa, u čemu su veliku ulogu imali stavovi viktorijanskog doba. Po rečima Lorensa Densona, suština Hamletovog lika je u tome da je osvetnik iz 16. veka u 19. veku postao zamišljen, pasivan, bliskiji ženskoj prirodi.

Početkom 20. veka, stvari su se promenile. Prvog Hamleta na filmu igrala je Sara Bernar 1900. godine. Ženska tumačenja Hamleta u 20. veku bila su uglavnom značajno drugačija od onih u prethodnim vekovima i periodima.

Dvadesetih godina prošlog veka, Asta Nilsen, zvezda nemih filmova, ostvarila je izuzetno snažnu ulogu danskog princa. Nešto kasnije, 1933. godine, u filmu „Ladolež", Ketrin Hepbern izgovara čuveni Hamletov monolog „Biti ili ne biti".

U novije doba, prema rečima profesora Hauarda, ženski Hamlet ima snažnije političke poruke: Fransis de la Tur igra Hamleta 1979. godine u izrazito antitačerovskom tonu predstave. Jedna od poslednjih glumica koja je igrala Hamleta, Nemica Angela Vinkler, pobrala je pohvale za ulogu, igrajući je na Festivalu u Edinburgu 2000. godine.

Godine 1881, Edvard Vining objavio je knjigu „Misterije Hamleta", u kojoj je naveo da se junakove osobine mogu objasniti prosto time - da je bio žensko. Kada Hamlet uzvikuje: „Slabosti, ime ti je žena!" ‒ možda govori o sebi? Hauard naziva danskog princa „prerušenom princezom", što, između ostalog, objašnjava zbog čega ovaj dramski lik i dalje fascinira i čitaoce i publiku. Iako su mnogi skeptični u vezi sa ovom tezom, činjenica je da je Hamlet „bio žensko" ‒ na pozornici i ekranu, mnogo puta do sada.