Kvinoja – hrana za 21. vek

Kada su prvi doseljenici iz Španije kročili na tlo Južne Amerike, pogled im je ostao prikovan za polja zelene biljke koja je rasla u okolini jezera Titikaka na Andima. U predelima gde kiša ne dolazi mesecima a kamen istiskuje plodno tlo, zeleni listovi kvinoje izgledali su kao spas za izgladnele doseljenike.

Doseljenici iz Španije počeli su da se hrane listovima kvinoje koji su ih ukusom podsetili na blitvu i spanać. Kvinoja, kultna biljka Inka, smatrana je "majkom svih useva". Nastala je kultivisanjem samoniklih vrsta koje su rasle na Andima. Uz krompir i kukuruz, kvinoja je bila osnovna hrana naroda koji i danas žive na područjima Bolivije, Perua i Ekvadora.

Kvinoja je u Evropu stigla 80-ih godina prošlog veka a popularnost je stekla zbog svoje velike otpornosti na sušu i dobrih hranjivih svojstava. Već 2003.god. od strane FAO proglašena je za kulturu koja može da obezbedi sigurnost hrane u 21. veku. Hranjiva vrednost semena kvinoje visoko je cenjena jer za razliku od pšenice, sadrži značajan procenat vrednih proteina (12-18%) i lizin, esencijalnu amino-kiselinu koje nema dovoljno u biljnim proteinima, a neophodna u ishrani, kako ljudi tako i životinja.

Seme kvinoje ne sadrži gluten, što olakšava varenje i otklanja brojne alergološke smetnje te se preporučuje osobama koje boluju od celijakije. Prisustvo vitamina grupa B, A i E i makro i mikroelemenata (Ca, Fe, Cu, Mg i Zn), takođe doprinosi vrednim hranjivim karakteristikama semena kvinoje.

Seme kvinoje se koristi za niz veoma cenjenih i skupih proizvoda u pekarskoj i konditorskoj idustriji, ali i kao dodatak različitim jelima. U ishrani se koriste i sveži listovi koji su po ukusu slični blitvi i spanaću, ali sadrže više hranljivih materija i vitamina. Kod nas se kvinoja uvozi iz Južne Amerike i njeno seme može se naći u prodavnicama zdrave hrane.

Kvinoja se uspešno može gajiti na siromašnim, alkalnim i kiselim zemljištima, otporna je na sušu, soli i prisustvo teških metala u zemljištu i nema velike zahteve za đubrenjem. Može se gajiti bez navodnjavanja u brdsko-planinskim područjima kao glavni usev, a u nižim predelima kao usev ranije prolećne setve.

Profesori Poljoprivrednog fakulteta iz Zemuna prepoznali su pogodna svojstva ove biljke za gajenje na našem području i zasejali nekoliko oglednih parcela u Sremu i na Homolju. Rezultati istraživanja pokazali su da se ova biljka može uspešno gajiti bez dopunske ishrane mineralnim đubrivima i upotrebe pesticida za zaštitu useva.

Dalje istraživanje gajenja ove biljke u Srbiji nastaviće se u okviru nacionalnih naučno-istraživačkih projekata,  kako bi se došlo do visokokvalitetnih proizvoda dostupnih na našem tržištu.