3D štampa ‒ novi test za čovečanstvo

Nakon deset godina istraživanja, američki naučnici su, pomoću posebnog bioštampača, odštampali mišićno i koštano tkivo, hrskavicu i ljudsko uvo. Veruju da će za nekoliko godina razviti tehnologiju za štampanje ʼživihʼ organa, stabilnih za transplataciju.

Kompanija „Organovo" počeće sa komercijalnom proizvodnjom modela jetre, čije ćelije za sada opstaju do 40 dana. Ovakvi test-organi ne mogu još uvek da zamene prave, ali se koriste za ispitivanje novih lekova. Džejms Ju, stručnjak Medicinske škole „Vejk forest", razvio je štampač koji izrađuje kožu i direktno je nanosi na opekotine.

Zahvaljujući skeneru koji snimi dubinu rane, štampač tačno odredi koliko je ćelija epitela potrebno da bi se povreda zatvorila. Istraživači sa Harvarda napreduju u ʼproizvodnjiʼ krvnih sudova, a u razvijenim medicinskim centrima već nekoliko godina koriste 3D modele organa kako bi se bolje pripremili za operacije i zahtevne procedure. Pomoću „tri-de" tehnologije štampa se inače nedostupna i skupa medicinska oprema, a Li Kronin, hemičar Univerziteta u Glazgovu, najavio je i budućnost 3D štampanja lekova.

Za razliku od tradicionalnih proteza, koje su veoma skupe, 3D štampači omogućavaju vrlo povoljne i kreativno dizajnirane protetičke ruke ili šake, što posebno znači mlađim pacijentima.

Najviše očekujemo od 3D bioštampača, jer već sada menjaju tokove medicine, no ne treba potcenjivati ove tehnologije ni u drugim naučnim oblastima. U Američkoj svemirskoj agenciji NASA kreirali su poseban model 3D štampača, kako bi posada mogla da štampa rezervne delove čak i u svemiru.

Daleko od novih tehnologija

Mogućnosti nove tehnologije jesu bezgranične, ali se na našim prostorima, za sada, 3D štampači primenjuju uglavnom prilikom testiranja novih proizvoda. Stefan Simić, vlasnik kompanije koja se bavi 3D štampom, uspešno sarađuje sa stranim firmama, ali pokušava da edukuje i naše preduzetnike: 

„U Srbiji je to još uvek nova stvar. Recimo, u toku poslovanja naše firme (sad je četvrta godina), najveći problem je da približimo tu tehnologiju ljudima koji zaista mogu da je iskoriste i unaprede kvalitet, brzinu ili novčanu vrednost proizvoda. Kod nas je vrlo niska svest o toj tehnologiji".

U Stefanovoj radionici zatekli smo impozantnu 3D maketu tvrđave i nekoliko arhitektonskih modela sa finim lukovima, koje ne bi mogli da izrade bez 3D tehnologije. Objasnio nam je da se najviše bave razvojem novih proizvoda: „Zamislite, recimo, da neka firma hoće da ʼizbaciʼ svoj tablet ili mobilni telefon, ili bilo kakav uređaj koji zahteva spoj elektronike ili nekog kućišta. Da bi se sve to objedinilo pre proizvodnje (da bi se proverili svi aspekti tog uređaja), mora se napraviti prototip koji oslikava finalno stanje.

Takođe se bavimo izradom maketa. 3D štampa je donela tu revoluciju zato što je vreme izrada maketa znatno smanjeno ‒ ono što se nekad radilo mesecima, sad se može uraditi za nekoliko dana".

3D restauracija

Zlatara Zorana Miljenovića dugo je intrigirala digitalna tehnologija. Premda je bio vrlo uspešan u svom zanatu, određena otkrića inspirisala su ga da se potpuno posveti 3D skeneranju i štampi. Naime, otkrio je da pomoću dobre digitalne opreme može doprineti očuvanju naše kulturne baštine. Koristeći 3D skener, zabeležio je proporcije mnogih spomenika u Beogradu, a njegov digitalni snimak bio je ključan u rekonstrukciji ukradenih delova beogradske Čukur česme.

U emisiji „Sve boje života" Zoran je pokazao i umanjenu 3D skulpturu Čukur česme, koja u svakom detalju podseća na original. Objasnio je kako su pomoću 3D skenera i štampača, uspeli da rekonstruišu oštećenu figuru česme: „U saradnji sa vajarom koji je sklopio one delove koji su postojali (ispravljao ih je mučeći se danima), došli smo do figure gde smo videli koji delovi fale. Zatim smo u 3D programu te nedostajuće delove isekli, izvadili i napravili fajlove za štampanje. Te delove smo odštampali identično ʼjedan prema jedanʼ, tako da se sada ništa ne primećuje na figuri, izgleda potpuno identično, kako je i bilo pre lomljenja".

Zoran je u 3D tehnologiji obradio originalnu bistu Stevana Raičkovića i tako izradio odgovarajuću repliku za počasno mesto na Kalemegdanu.

„Mislim da je porodica dala bistu koja je bila malih dimenzija u odnosu na onu koja je trebalo da bude na Kalemegdanu. Mi smo našim skenerom snimili bistu, uvećali je za veličinu koja je bila potrebna za izlaganje na Kalemegdanu, da bismo, posle skeniranja, ištampali uvećani model, sa kojeg je vajar skinuo otisak i izlio novu bistu. Eto, znači, sprega nove tehnologije i livačkog zanata.

Nove tehnologije uvek su svojevrstan test za čovečanstvo. Prosečan 3D štampač može se nabaviti za svega tri stotine dolara. Upotreba ‒ slobodna. U Americi već postoji sajt na kome se mogu preuzeti fajlovi za štampanje pištolja. Ostaje nam samo da sačekamo i vidimo da li će „tri-de" štampa produžiti ljudski vek i unaprediti kulturno stvaralaštvo, ili će postati samo još jedna karika u industriji automobila i oružja.