Život s parazitima: da li su naši preci opštili sa gorilama?

Goveđa pantljičara je pravi primer prilagodljivosti parazita: dovoljno se razvila da može da živi i u utrobi čoveka, ali se njen životni ciklus uglavnom odvija u stomaku životinje.

Tako, zajedno sa travom, krava pojede i jajašca pantljičare koja izrastu u larve i uđu u njen krvotok. Preko krvi pantljičara se proširi na mišiće, nekad na plećku ili jezik, gde stvori vrlo čvrstu cistu i čeka sledeću fazu, a to je da kravu pojede čovek.

Goveđa pantljičara može da poraste samo u čoveku i zato ju je teško proučiti. Pantljičara zloupotrebljava naš odbrambeni sistem. Kiselina razara spoljni omotač ciste, larva se oslobađa i udobno smešta u crevima. Ova pantljičara savršeno je prilagođena ljudskim crevima i ne može da se razvija nigde drugde. Možda taj stepen prilagodljivosti deluje neverovatno, ali je veoma čest kod parazita.

Postoji i vrsta pljosnatog crva koji može da živi samo u oku sitne morske ribe zete, kao što ima i grinja koje žive samo u uvu moljca

Neobična evolucija vaši

Ima i parazita koji su se prilagodili nama, ljudima. Takve su vaške. Postoje samo tri vrste vaški i priča o njihovom razvoju nam govori i o našoj evoluciji. Najpoznatija čovečja vaška je siva ili glavena vaška. Ovakve vrste ne skaču i ne lete. Mogu samo da mile. No ako se približimo vašljivoj glavi, one postanu i naša „mezimčad". Glavene vaši preživljavaju pijući ljudsku krv nekoliko puta dnevno. Prilagođene su kretanju po ljudskoj glavi, a ʼkandžiceʼ su odgovarajuće za ʼpentranjeʼ po našem vlasištu.

Postoji još jedna vrsta koja živi na ljudima: to su stidne vaši. Danas ih je, na sreću, sve teže naći. Prvo što se primeti kada se gledaju kroz mikroskop, jeste da podsećaju na krabe. Zato se i zovu vaši-krabe. Tela su im zaobljena i mnogo su sitnije od glavenih vaši. Stvorene su za život među stidnim dlakama koje ne rastu tako gusto kao kosa. Imaju veće kandže pomoću kojih prelaze s dlake na dlaku, jer su stidne dlake deblje od kose.

Ono što intrigira današnju nauku jeste da su ljudske stidne vaši u bliskom srodstvu s vašima nađenim na jednoj životinji - velikom čovekolikom majmunu.

Prvo se smatralo da potiču od gorila. Raznolikost vrsta među vašima ukazuje da su vaške koje se danas nalaze na gorilama imali ljudi pre tri miliona godina. Da li to znači da su naši preci pre tri miliona godina opštili s gorilama?

Na to pitanje nauka još nema odgovor, ali je sigurno da smo u to vreme delili životni prostor s njima. Danas, čovekolike majmune, poput gorila i šimpanzi, napada samo jedan oblik vaški. Kad su naši preci izgubili debeo sloj dlake na telu i dobili stidne dlake, stvorile su se dve zone pod dlakama, što je stvorilo uslove za razvoj vaški koje su svojstvene samo gorilama. Sve to ukazuje da su pre tri miliona godina naša tela izgubila mnogo dlaka.

Dve vrste vaški sasvim su dovoljne, ali ljude napadaju tri. Treća vrsta takođe ima svoje tajne. To su telesne vaške.

Upoređivanjem lanaca DNK tri vrste vašiju vidi se da su se dve vrste razdvojile pre sto ili dvesta hiljada godina. S tačke gledišta evolucije to i nije tako davno, međutim, ono što je interesantno u ovom malom traktatu o vaškama jeste saznanje da nam ova činjenica ukazuje da su u to vreme ljudi počeli da se oblače.

Dakle, pre toga živeli su goli, a kad su počeli da se oblače, neka glavena vaš pala je na odeću i nastanila se u njoj. Onda je počela da evoluira u novu vrstu na samoj odeći.

Baš tako. Neverovatno je da proučvajući vaši štošta možemo da naučimo o našim precima i o našoj evoluciji.

Dakle, i vaške i pantljičare evoluirale su i prilagodile se životu na ljudskom telu. Menjale su svoja tela i ponašanje kako bi iskoristile našu anatomiju.

Fatalni plazmodijum

Glavene vaši uglavnom su samo dosadne. Izazivaju najmanju moguću štetu, pa ne ugrožavaju opstanak domaćina.

Međutim, ne ponašaju se svi paraziti tako. Primer smrtonosnog parazita je plazmodijum (Plasmodium falciparum), jednoćelijski parazit vidljiv samo pod mikroskopom. Izaziva malariju, bolest koja godišnje ubije više od pola miliona ljudi, pretežno u Podsaharskoj Africi.

Kako se razvija ova smrtonosna bolest?

Parazit prolazi ceo svoj životni ciklus unutar zaraženih crvenih krvnih zrnaca. Invazivna vrsta parazita napada crvenu krvnu ćeliju i raste u njoj. Hrani se njenim hemoglobinom. To je protein koji prenosi kiseonik kroz crvena krvna zrnca a onda stvara do 32 ćerke ćelije. Svaka eksplozija uništava po jedno ljudsko crveno krvno zrnce s kiseonikom i ispušta nove parazite u krv čoveka kako bi se zarazilo još više ćelija. I odjednom ih ima svuda, sve su preplavili.
Zbog nedostatka krvnih zrnaca čovek postaje anemičan, a ostaci uništenih ćelija zapuše krvne sudove, što je u najvećem broju slučajeva fatalno.

I kako paraziti opstaju tako dugo?

Za dugoročno preživljavanje svih parazita veoma je važno da pređu u novog domaćina. To je posebno značajno za parazite koji ubijaju svoje domaćine. Komarac je presudan za zarazu novog domaćina plazmodijumom. Nova istraživanja pokazala su da se, kad malarični parazit jednom zarazi komarca, izoštrava njegovo čulo mirisa. Tako su veće šanse da komarac ujede čoveka i da ga, isisavajući krv, zarazi parazitima.