Nadživeti dinosauruse – životinje dubokih mora

Najveće stanište živih bića na zemlji zapravo se nalazi ispod nje, tj. u morima i okeanima. Naime, vodena prostranstva zauzimaju 95% životnog prostora planete. Nasuprot negostoljubivim uslovima, veoma niskim temperaturama, ogromnom pritisku i potpunom mraku, u dubinama mora obitava raznovrsni živi svet. Čovek je tek zagrebao njegovu površinu i slobodno se može reći da je više istražio svemir od okeana. Tek u drugoj polovini 20. veka počelo je ozbiljnije ispitivanje najdubljih voda na zemlji. Još je mnogo nepoznanica o karakteristikama i načinu života životinja koje naseljavaju dubine mora i okeana.

Životinje dubokih mora evolutivna su zagonetka. Neke od njih postoje još od vremena dinosaurusa i uspešno preživljavaju u uslovima koji bi većini bića bili neizdržljivi. Negostoljubivost njihovog staništa možda i daje odgovor na pitanje koje je naučnike dugo mučilo, a to je ‒ kako su ove životinje preživele događaj koji je uništio populaciju dinosaurusa?

Prema najdominantnijoj teoriji o nestanku dinosaurusa, oni su izumrli kada je pre 65 miliona godina asteroid udario u Zemlju. Smatra se da je ovaj udar izbacio veliku količinu stenja i prašine koja je ostala u atmosferi godinama, blokirao prodor sunčeve toplote i svetlosti, i time onemogućio biljkama da obavljaju fotosintezu, doveo do naglog pada temperature i izumiranja organizama.

Istovremeno sa dinosaurusima izumrli su i veliki morski reptili i drugi organizmi, ali preživele su životinje dubokih mora. To je dugo zbunjivalo naučnike. Proučavajući fosilne ostatke školjki sa dna u južnom delu Atlantskog okeana, naučnici Univerziteta u Kardifu došli su do novih pretpostavki. Rezultati njihovog istraživanja pokazali su da su se, uprkos talasu sveobuhvatnog i istovremenog izumiranja planktona, neke vrste fotosintetišućih organizama kao što su alge i bakterije, povukle u dubine okeana i nastavile da žive i posle udara asteroida. Po njihovoj teoriji, ove alge i bakterije obezbedile su dovoljno hrane životinjama sa morskog dna da prežive sledećih dva miliona godina, koliko je bilo potrebno da se njihove zalihe hrane obnove.

Iako su opstale milionima godina i nadživele tako velike predatore kao što su bili dinosaurusi, pitanje je da li će uspeti da prežive uticaj najvećeg od svih predatora, koji ima potencijal da izaziva katastrofe daleko veće i od najvećih prirodnih - čoveka.