Nove biotehnologije zahtevaju novu etiku

Rezultat ove dostupnosti: upotrebom nove generacije uređaja, određivanje (sekvenciranje) genoma košta samo hiljadu dolara, a to je mnogo podataka koje treba objasniti, sačuvati i iskoristiti za razvoj nauke i unapređenje dijagnostičkih terapijskih metoda. Podaci se moraju i zaštititi od zloupotreba čvrstim etičkim i zakonskim okvirima, a za tako nešto potrebna je tesna saradnja istraživača, ICT eksperata, zakonodavaca, bioetičara.

Upravo o podacima do kojih se dolazi upotrebom genetičkih testova, njihovoj razmeni i čuvanju, razgovaralo se na konferenciji održanoj 27‒29. aprila u Bolcanu, u Italiji. Eksperti iz zemalja Evropske mreže za saradnju u nauci i tehnologiji (COST ‒ European Cooperation in Science and Technology), uz gostovanje kolega iz SAD, raspravljali su o sigurnom pristupu ličnim zdravstvenim podacima učesnika u populacionim istraživačkim projektima, čiji je cilj da poboljšaju prevenciju, dijagnostiku i tretman bolesti, kao i da unaprede zdravlje građana širom Evrope.

„Ova konferencija je jako značajna jer se govorilo o novim biotehnologijama koje imaju izgleda da za nama ostave najopakije bolesti današnjice ‒ genske bolesti, retke bolesti, rak, ili čak sidu. Ovde je velika pažnja posvećena etičkim pitanjima, kao što su razmena genetičkih podataka i pitanje moralne opravdanosti različitih oblika genetičkog inženjerstva koje pomenute nove biotehnologije otvaraju" ‒ rekao je prof. dr Vojin Rakić, direktor Centra za bioetičke studije iz Beograda i učesnik ove konferencije.

Kako bi se zaštitile informacije o rešenjima koja su predlagana, usvajana i upućivana Evropskoj komisiji na razmatranje, drugom danu konferencije mogao je da prisustvuje samo uzan krug eksperata, među njima i profesor Rakić, koji smatra da bi uskoro trebalo da budu predloženi etički opravdani modeli razmene genetičkih podataka, kao i odgovarajuća pravna regulativa koja će ih pratiti.

Ovom prilikom razmatrana su i najnovija dostignuća tehnologija koje imaju potencijal da leče do sada neizlečive bolesti i radikalno produže životni vek ljudi.

Na konferenciji u Bolcanu bilo je reči i o budućoj saradnji Unesko Katedre za bioetiku u Evropi, kojom se rukovodi iz našeg Centra za bioetičke studije i Direktorata Ujedinjenih nacija za kontraterorizam. Predviđeno je da ove institucije imaju ulogu savetodavnog tela Ujedinjenih nacija i Saveta bezbednosti u borbi protiv terorizma, posebno bioterorizma.

„U Bolcanu smo ugovorili i saradnju Centra za bioetičke studije i Univerziteta u Oksfordu o razmeni IT (aj-ti) platformi o retkim i genetičkim bolestima", rekao je profesor Rakić, i dodao da su donosioci odluka u Centru za bioetičke studije i na Oksfordu ugovorili i višegodišnji program razmene studenata između ove dve institucije.