Na raskršću vremena ‒ britanski arheolozi u poseti Srbiji

Naši gosti iz Engleske u Srbiju su došli prvi put u potrazi za novim saznanjima, sa željom da vide mesta o kojima su učili. Ipak, njihova očekivanja su premašena, jer su se našli na prostoru sa dinamičnom istorijom: nekadašnja velika raskrsnica puteva ostavila je u nasleđe jedinstvena arheološka bogatstva, kojima se danas ceo svet neizmerno divi. Mesta koja su obišli svedoče o vremenu koje je trajalo gotovo devet milenijuma. To su mesta koja pripovedaju, inspirišu i prizivaju sećanja na vinčanske graditelje, lepenske sakupljače plodova, rimske legionare i careve, srednjovekovne srpske vitezove, ali i od Turaka odmetnute hajduke i žrtve ratova. Srbija očima stranaca jeste jedinstveni muzej koji se krije pod našim nogama.

„Nisam siguran da ovdašnji ljudi znaju šta imaju kada je arheologija u pitanju. Neverovatna raznovrsnost lokaliteta i njihov kvalitet je nešto što se ne sreće u drugim delovima sveta. Možda postoje sjajna nalazišta iz određenog perioda, ali toliko izuzetnih lokaliteta iz svih perioda praistorije i istorije nećete sresti nigde drugde. Time se treba ponositi. Potrebno je to i sačuvati, ali i posećivati i istražiti" ‒ rekao je Ijan Osteričer, doktorand arheologije na Kembridžu.

Osnivač i izvršni direktor Odeljenja za arheologiju na Univerzitetu u Kembridžu Kristofer Evans bavi se praistorijom, pa je posebno oduševljen lokalitetima koji svedoče o vinčanskoj kulturi iz doba neolita - mlađeg kamenog doba. To su nalazišta u Vinči i Drenovcu. Centar ove važne kulture bio je u selu Vinča, u periodu kad je evropski neolit bio na vrhuncu. Vinčanci su bili tehnološki najnaprednija civilizacija toga doba: otkrili su metalurgiju, pravili savršene kuće i proširili kulturu od Karpata do Kosova i Metohije.

„Na britanskim univerzitetima proučavamo vinčansku kulturu jer ona predstavlja značajno evropsko nasleđe, ali mislim da svi evropski arheolozi treba da dođu i vide iskopine uživo, sadašnje radove i kuće na sprat. Vodili smo mnogo sadržajnih razgovora i nadam se da će britanski stručnjaci početi da pomažu. Nadam se da će i naši studenti dolaziti ovamo, jer bi bili ludi da propuste ovako vredna arheološka otkrića", istakao je Evans.

Jedinstvene figurine i originalne građevinske tvorevine danas svedoče o vremenu vinčanske kulture. Lilijan Janik, pomoćnik direktora za istraživanja i predavač na Odseku za arheologiju, došla je u Srbiju u potrazi za figurinama. Vinča je prvi lokalitet na kojem je mogla lepo da ih vidi i analizira. Iznenadile su je figure majki koje doje, jer su mršave. Kako kaže, takve figurine je možda videla jednom u Japanu, ali nigde u Evropi.

Snažan utisak na arheologe iz Engleske ostavila su nalazišta iz antičkog i rimskog perioda. Nije slučajno što se na ovim prostorima rodilo osamnaest velikih rimskih imperatora: Galerije, Maksimin Daja, Konstantin Veliki, Justinijan i dr. Romulijana, Medijana, Remizijana, Viminacijum, Caričin grad (Justinijana Prima) ‒ samo su neki od lokaliteta koje su obišli britanski stručnjaci, a koji nas podsećaju na to koliko je teritorija današnje Srbije bila važna u vreme Rimskog carstva.

Lokaliteti koji pričaju priče o nastanku hrišćanstva, dali su studentkinji doktorskih studija Emi Braunli inspiraciju za dalji rad: „Bavim se nastankom hrišćanstva u zapadnoj Evropi, pa je zanimljivo to uporediti s onim što se može videti u istočnoj Evropi. Bili smo u Caričinom gradu i jednoj od prvih bazilika. One dominiraju gradom, a u zapadnoj Evropi to nije tako. To je lepo poređenje koje svakako želim da unesem u svoj rad. Želim i da Evropu više posmatram kao celinu, umesto da razmišljam samo o zapadnoj Evropi, jer ako to činim, potpuno ću drugačije shvatati hrišćanstvo."

Mnogo je argumenata koji potvrđuju značaj naših krajeva za izgradnju sadašnje Evrope i evropskog identiteta, koji je građen kamenom, duhom, ali i krvlju. Posle obilaska praistorijskih nalazišta, Đerdapske klisure, rimskih lokaliteta, manastira Manasija, Ćele kule i nemačkog koncentracionog logora Crveni krst, britanski arheolozi bili su duboko oduševljeni, ali i potreseni. Zaključili su da imamo divnu zemlju, sa impozantnom prošlošću, a da i one loše uspomene ne treba potisnuti, jer su deo srpskog nasleđa. I na kraju, ostavili su nam poruku da imamo veliki potencijal, blago za strane turiste i da bi voleli da ponovo dođu u Srbiju.