Učenje i zaboravljanje kao istovremeni procesi

Dok učimo uvek imamo brojne asocijacije koje pamtimo kao i osnovne informacije. Pažnja ove studije bila je usmerena na hipokampus kao moždanu regiju koja je zadužena za memoriju. Kada su veze među neuronima na jednom od tri glavna memorijska puta dovoljno ojačane, proces zapamćivanja je završen.

Eksperiment i rezultati

U ovom eksperimentu korišćeni su genetski proizvedeni miševi. U prvoj fazi eksperimenta, istraživači su blokirali glavni neuronski put i eksperimentalni miševi nisu više bili sposobni da savladaju ni običan Pavlovljev odgovor koji podrazumeva povezivanje zvuka sa onim što sledi i predviđanje posledice. Međutim, kada su eksperimentalni miševi već bili savladali ovaj naučen odgovor pre nego što je blokiran glavni neuronski tok informacija, ipak su bili u stanju da povrate sećanje na ranije stečeno znanje. To je dokaz da je ovaj neuronski pravac u vezi sa zapamćivanjem, ali ne i sa mogućnošću prisećanja, koja je ostala očuvana. Blokiranje glavnog neuronskog puta imalo je i jednu neočekivanu posledicu, a to je brisanje određenih sećanja.

Dalje ispitivanje ove pojave pokazalo je da je slabljenje veza na glavnom putu posledica aktivnosti na jednom od druga dva neuronska puta. Aktivno zaboravljanje se odbija jedino prilikom učenja, tj. savladavanja novih situacija. Kada je bilo reči o drugim tipovima učenja, nije bilo slabljenja neuronskih veza na glavnom putu.

Lek koji briše sećanja na traumatična iskustva

Zahvaljujući Maji Ken iz Evropske laboratorije za molekularnu biologiju, pokazalo se da je u eksperimentu moguće izbeći korišćenje miševa jer je proizveden poseban lek koji aktivira put zaboravljanja. Ova činjenica svakako je vredna dodatnih istraživanja kako bi se moglo pomoći nekim ljudima da zaborave određena traumatična iskustva.