Razna lica pisaca

Truman Kapote izbegavao da započne ili završi bilo koji tekst petkom? Stig Larson opisao je „devojku sa tetovažom zmaja“ kao odraslu Pipi Dugu Čarapu; Džejn Ostin prva je kao poznata ličnost upotrebila izraz „autsajder“ (u pismu 1800. godine); prva knjiga Nila Gejmena bila je biografija grupe Djuran Djuran, objavljena 1984. godine... 

Svet književnosti krase razne zanimljivosti o životima pisaca i nastajanju njihovih dela. Navike, fobije, šale i dosetke ovih umetnika pamte se kao anegdote koje ponekad ʼbacajuʼ potpuno novo svetlo na njihovu ličnost. Tako je o čuvenom engleskom romanopiscu Čarlsu Dikensu zabeleženo mnogo interesantnih pripovesti. Jedna govori o tajnim vratima koja su izgledala kao polica za knjige u njegovoj kući, u Kentu.

„Život mačke" u devet knjiga, ali i drugi izmišljeni naslovi, krasili su police ove lažne biblioteke. Druga zanimljiva činjenica oslikava Dikensov kompleksan privatni život: buduću suprugu Ketrin oslovljavao je u pismima sa „najdraži mišu" i „najdraže prase", upućujući joj tako izraze nežnosti, međutim, ubrzo posle venčanja ta naklonost nestaje i biva usmerena ka njenoj mlađoj sestri Meri Hogart. Kada sedamnaestogodišnja Meri iznenada umre, Čarls je potpuno očajan, zadržava njenu odeću, a prsten nosi do kraja života.

Rano se suočio sa porodičnim siromaštvom , ali je uspeo da se oslobodi bede i postane poznat zahvaljujući „Pikvikovim novinama". Dikensova prva tri romana - „Pikvikov klub", „Oliver Tvist" i „Nikolas Niklbi", izlazila su u mesečnim nastavcima. O Pikviku je pisao pod pseudonimom Fic, a tekstove su pratile zanimljive, duhovite ilustracije mladog umetnika Hablota Brauna. Smešni likovi, humor i satira, učinili su da čitaoci svih društvenih slojeva prate avanture ovih junaka. O velikoj popularnosti svedoči i činjenica da su se pravili Pikvikovi šeširi, kaputi, štapovi, cigare i materijal za nameštaj. Danas Pikvikovo ime označava stare, pomalo ekscentrične engleske stvari.

Dikensova javna čitanja bila su izuzetno popularna ne samo u Velikoj Britaniji već i u Americi. Pre nego što bi otišao na javno čitanje svoje knjige, pisac bi za doručak dodao u krem kapi ruma, a u čaj malo šampanjca. Pola sata pre čitanja popio bi živo jaje umućeno sa „šerijem". Bilo kako bilo, kada je prvi put organizovano javno čitanje njegovih dela u Americi, red zainteresovanih slušalaca u Njujorku bio je duži od kilometar i po.

Zanimljivo je i to da mu čuveni Oksfordski rečnik engleskog jezika pripisuje prvu upotrebu više fraza i reči, a među njima je i „dosada".