Nove tehnologije i obrazovanje koje smo poznavali

Čak i letimičan pogled na bogat i raznovrstan sadržaj Britanskog sajma obrazovne tehnologije (BETT, The British Educational Training and Technology Show), gde se okupilo blizu osamsto pedeset proizvođača iz celog sveta, nameće zaključak da su tehnologije preuzele obrazovnu funkciju i zamenile nastavnike u školama.

Međutim, ako malo pažljivije oslušnete izlaganja više od petsto četrdeset predavača na pratećim programima sajma, shvatićete da to i nije baš tako.

O realnom stanju stvari svedoči Karolina Rajt, generalni direktor Britanskog udruženja snabdevača obrazovne tehnologije (BISA), asocijacije trista pedeset vodećih kompanija iz Velike Britanije: „Mi smo imali sreću da od 2000. godine do perioda štednje 2008. godine, uložimo značajna sredstva u tehnologije koje se koriste u učionicama. Na primer, u tipičnoj srednjoj školi godišnje se potroši i do 65 000 funti, dok se u prosečne osnovne škole uloži oko 15 000 funti. Međutim, uprkos investiranju u novu opremu, glavna dilema i dalje glasi: kako obučiti nastavnike da tu opremu na pravi način koriste. Jer, ako nastavnici nisu kompetentni, onda nikakava oprema neće pomoći učenicima. Imali smo priliku da vidimo da je skupa oprema kupljena, ali da čami zaključana u ormanima jer nastavnici nisu znali kako da je koriste."

Nastavnik je nezamenljiv - ali digitalno kompetentan!

Zaključak do koga su došli britanski snabdevači, ali i svi učesnici trideset drugog BETT sajma u Londonu nedvosmislen je: nastavnik je nezamenljiv ali, digitalno kompetentan nastavnik, koji će tehnologije upotrebiti kao sredstvo za postizanje najboljih obrazovnih ciljeva.

To je ujedno i odgovor na rezultate najnovijeg izveštaja OECD (The Organisation for Economic Co-operation and Development) iz septembra 2015. godine, koji je pokazao da uprkos velikim ulaganjima u obrazovnu tehnologiju nije postignut očekivani efekat u podizanju nivoa znanja učenika.

Zbog toga je uloga nastavnika stavljena u prvi plan. Osim kontinuirane eduakcije nastavnika o upotrebi postojećih softvera, mnoge kompanije ušle su u učionice i zajedno sa nastavnicima kreirale softvere koji su inovirali nastavu. To je slučaj i sa kompanijom „Gugl" (Google) koja je poslala svoj tim u školu i zajedno sa nastavnicima kreirala program „Ekspedicija", koji omogućava da pomoću kartonskih 3D naočara i mobilnog telefona svi učenici „otputuju" na autentično mesto o kome je u lekciji reč: pod vodu ako je u pitanju lekcija o belim ajkulama, do Kineskog zida ili piramida u Egiptu.

Interaktivnost, neposredno učešće učenika u obrazovnom procesu, učenje „korak po korak" kroz neposredno iskustvo pedagoški su principi primenjeni u mnogim obrazovnim kompletima (setovima) koji se mogu svrstati u kategoriju „uradi sam".

Na primer, kompanija „Lego" (LEGO Education) lansirala je obrazovne komplete za decu i mlade različitih uzrasta koji sadrže elemente za sastavljanje različitih konstrukcija (robota, mašina i sl.), čiji se pokreti i zadaci programiraju.

Britanci ne gube vreme. Deca od četiri do pet godina već u vrtiću, pomoću pčele-robota uče osnove programiranja, nenametljivo, kroz igru. Procene su da će u najskorijoj budućnosti čak 85% poslova zahtevati određen nivo znanja o upotrebi informaciono-komunikacionih tehnologija.

Veštinu pisanja zameniće kiborzi koji reaguju na glas?

Gledajući u budućnost, nameće se pitanje: hoće li nove tehnologije dovesti do gubitka nekih znanja i veština ili čak izmeniti karakteristike ljudske vrste?

Evo šta je na to pitanje odgovorio direktor Centra za robotiku Univerziteta u Šefildu, prof. Toni Preskot, neuropsiholog koji se bavi istraživanjem mozga ljudi i životinja kako bi konstruisao robote: „Naši preci imali su znatno duže i veće zube kako bi mogli da sažvaću hranu. Imali su i veću vilicu. Onda su izmislili alatke za usitnjavanje hrane, tako da su im se vilice smanjile, ali im je mozak postao veći. Tokom ljudske istorije mnogo toga je stvoreno. Tehnologije su izmenile naš način života. Ipak, sve promene zahtevaju vreme. Mislim da će se naše ljudske veštine menjati, a našu veštinu pisanja zameniti kiborzi koji reaguju na glas. Naš svet će biti drugačiji u narednih sto godina, ali će biti zanimljivo i zabavno živeti u takvom svetu."

Ukoliko vas ova tema više zanima možete pogledati TV reportažu sa trideset drugog BETT sajma, koju je ekipa Obrazovno-naučnog programa RTS-a snimila krajem januara 2016. godine u Londonu, u saradnji sa organizacijom British Council.