Oslobodite se tereta - u teretani!

Za neke hram zdravlja, drugima "mučilište", pojedincima mesto da se pokažu,  teretana je prerasla u vrstu institucije bez koje gotovo da ne može da se zamisli bilo koji veći grad. Podjednako je privlačna i ženama i muškarcima. Iako svako u teretanu odlazi iz ličnih razloga, svi uglavnom žele isto - što lepše oblikovano telo, idealnih proporcija, nalik antičkim skulpturama.

Današnja teretana, nimalo slučajno, povezuje se s gimnazijumom iz doba antičke Grčke. Gimnazijum su, doduše, imali pravo da pohađaju samo muškarci. Osim telesnog treninga, u helenskim vežbalištima izuzetna pažnja poklanjala se i razvijanju umnih sposobnosti, vodile su se rasprave iz filozofije, književnosti, muzike...  Unutar gimnazijuma obično se nalazila i bogata biblioteka. Zato je u našem, i nekim drugim jezicima, reč gimnazija (u značenju srednjoškolska institucija) etimološki povezana sa starogrčkim gimnazijumom, čije je šire značenje bilo: „vežbanje duha i tela bez ijedne krpice na sebi". Naime, ondašnji mladići trenirali su nagi.

Berlin, Brisel, Pariz...

Trebalo je da prođe mnogo vremena dok opet nisu počeli da se osnivaju specijalizovani klubovi za vežbanje. Izdvaja se ime Fridriha Ludviga Jana koji 1811. godine, nadomak Berlina, osniva prvi gimnastički klub. Istorija sporta ga pamti kao „turnfatera" tj. oca gimnastike, jer je taj nemački pedagog, između ostalog, razvio sprave poput vratila, grede, razboja.

Međutim, nastanak komercijalne teretane dovodi se u vezu s pojedinim snagatorima, popularnim u nekadašnjim vodviljima. Posebno se izdvaja Francuz Ipolit Trija, koji je četrdesetih godina pretprošlog veka, prvo u Briselu, potom ubrzo i u Parizu, osnovao „gran žimnaz". Za razliku od vežbališta Fridriha Jana, koja su kao i gimnazijumi bila na otvorenom, Trija je treninge držao u velelepnom zdanju od stakla i čelika, koje je zaista podsećalo na pravi telesni hram.

Osim trčanja i fiskulture, u Ipolitovim klubovima počinje da se trenira pomoću raznovrsnih tegova i jednostavnih sprava. Još jedan atleta Judžin Sandov, takođe u 19. veku, osniva u Engleskoj klubove posebno namenjene vežbanju pod stručnim nadzorom.

Od ranih osamdesetih godina proteklog veka beleži se pravi „bum" najrazličitijih programa za oblikovanje tela. Paralelno sa otvaranjem teretana (koje su nudile sprave za aktiviranje gotovo svakog mišića čovekove muskulature), američka glumica Džejn Fonda populariše aerobik, sistem vežbi koje, zahvaljujući tadašnjim video kasetama, dospevaju u sve delove sveta.

Ironija je što se pored epidemije gojaznosti, posebno poslednjih decenija, kao suprotnost nameće nedostižan ideal ljudskog tela. Ljudi kojima je stalo da vežbaju i dobro izgledaju, ne samo zbog skladnih proporcija već i zbog zdravlja, u obavezan nedeljni raspored uključuju teretanu ili neki drugi oblik fizičke aktivnosti.

Obavezan stručni nadzor

Čovek koji prvi put uđe u neku od teretana, često ustukne pred količinom sprava za koje, u početku, i ne zna čemu služe. Zato u svakoj teretani postoje instruktori, stručnjaci koji i početnicima, ali i prekaljenim vežbačima, pomažu da trening odrade što pravilnije.

Osim kardio sprava - bicikla, trake za trčanje, stepera, na raspolaganju su i mnoge druge. Kao i brojne druge stvari, fitnes sprave nazivamo engleskim terminima. Uz tegove svih oblika i težina, nezaobilazni su benč klupa, skot klupa, klupa za trbušnjake, vratilo i razboj, leg pres (za nožni potisak), leg krl (nožni pregib), triceps ekstenzija, šoulder pres (mašina za rameni potisak), pek dek.

Čak i osoba koja ne zna engleski, u prilici je da, osim razgibavnja i oblikovanja mišića, nauči dosta novih reči (što može da se smatra kao dodatni bonus).

Ako su opremljene kako valja, teretane se ne razlikuju mnogo, na gotovo istovetne sprave čovek će naići u Beogradu, Njujorku, Berlinu. Razlikuju se samo namere korisnika tih teretana, koji grubo mogu da se podele u dve kategorije: na one koji, kako se žargonski kaže, „idu na snagu" i pristalice su „bodibilding izgleda" i druge, koji teretanu vide kao sjajno mesto za rekreaciju i estetsko oblikovanje muskulature.

U zavisnosti od dubine džepa i ideje šta čovek želi da postigne, u teretanu može svako da se upiše, nezavisno od godina, pola, drugih opredeljenja. Ono što je važno: instruktori kažu da se teretana ne preporučuje mlađima od osamnaest godina, a osoba koja odluči da vežba to nikako ne treba da čini bez stručnog nadzora.