Knjiga dostupna svima

U eri brzog života, stresa i zavisnosti od tehnologije - zaljubljenici u čitanje širom sveta pronalaze razne načine da knjiga bude dostupna svima, uvek, na svakom mestu. Uvereni da biblioteke imaju značajnu ulogu u kulturnom razvoju pojedinca i zajednice, na specifičan i kreativan način, reaguju na njihovo zatvaranje i pronalaze nove puteve za razmenu i pozajmljivanje knjiga.

 Premda je sve manje uslova za održavanje starih i otvaranje novih biblioteka, savremene, "pop-ap" biblioteke ponovo afirmišu kulturu čitanja.

Pop-ap bibliteke osmišljene su po ugledu na "pop-ap" prodavnice i druge objekte koji se privremeno otvaraju na određenim lokacijama. Sam izraz „pop ap" (pop-up) doslovno znači "iskočiti", i zaista, ove biblioteke „niču" i privremeno opstaju na najrazličitijim, neočekivanim mestima - stanicama metroa, uglovima ulica, aerodromima, u pabovima, kafeima, telefonskim govornicama.

Tako su u Njujorku čitaoci samoinicijativno postavili udobne stolice i malu biblioteku na stajalištu gradskog autobusa.

Studenti londonskog Koledža za modu koriste napušteni lokal kako bi razmenjivali knjige. Na plažama pojedinih zemalja pojavile su se čitave police sa kojih se mogu pozajmiti knjige.

Postoje i automati u kojima se umesto sokova, kafe, slatkiša, nalaze - knjige; mogu se pozajmiti i vratiti posle čitanja, a projekat su realizovale upravo biblioteke kako bi čitaocima omogućile pristup knjigama dvadeset četiri sata dnevno, sedam dana u nedelji.

Jedina slaba strana "bibliotekaautomata" jeste što se knjige biraju samo na osnovu korica koje se vide kroz staklo.

Mikrobiblioteke za manje dostupne predele

„Mikrobiblioteke" imaju dugu tradiciju. Reč je o malim, često putujućim bibliotekama (prevozno sredstvo, ponekad bude i magarac), koje omogućavaju da se knjige nađu u manje dostupnim predelima neke zemlje, selima, zapuštenim oblastima.

Mikrobiblioteke postojale su i u svetionicima kako bi „prekraćivale" vreme usamljenim svetioničarima.

Knjige se danas razmenjuju na razne maštovite načine. Širom sveta pojavile su se tzv. „Male besplatne biblioteke" (Little Free Libraries). Ima ih više od trideset šest hiljada, a postavljanjem malih zatvorenih polica sa knjigama na razna mesta, tvorci akcije žele da promovišu pismenost, ljubav prema knjizi i osećaj zajedništva. Na taj način, razmeni se više miliona knjiga godišnje.