Plastika ugrožava morske ptice

Plastični otpad u okeanima je pitanje zaštite životne sredine gotovo pola veka. Međutim, naučnici sada mogu, po prvi put, da predvide njegov globalni uticaj na ptice koje nastanjuju priobalne predele. Prizor nije lep.

U studiji objavljenoj u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences navodi se da je danas gotovo 90 odsto morskih ptica pojelo neki oblik plastike.

„Ovo je zasita velika brojka koja pokazuje sveprisutnost zagađenja od plastike“, kaže Kris Vilkoks, autor studije i viši istraživač CSIRO iz Australije. On je takođe učestvovao u studiji objavljenoj nešto ranije ove godine u kojoj se navodi da više od 4,8 miliona metričkih tona plastičnog otpada svake godine sa kopna dospe u okeane. Obe studije radila je grupa istraživača sa UC Santa Barbara Nacionalnog centra za ekološku alanizu i sintezu (NCEAS) iz SAD.

„Već neko vreme nam je poznato da je količina plastičnog zagađenja zastrašujuća. Ova studija dodatno otkriva dalekosežni uticaj ovog otpada na morske ptice“, objašnjava Vilkoks.

Istraživači su pronašli da je gotovo 60 odsto morskih ptica svih vrsta, uključujući albatrose, zovoje i pingvine, imalo tragove plastike u želucu. Prema rečima koautora studije, Deniz Hardesti (Denise Hardesty), člana NCEAS radne grupe, morske ptice su izuzetni indikatori zdravlja ekosistema.

„Iz uzoraka morskih ptica prikupljenih na terenu pronašli smo neverovatnu količinu plastike. Samo kod jedne ptice nadjeno je 200 komadića plastike u stomaku“, naglašava Hardesti.

Iztraživači još od ranih šesdesetih godina proučavaju pristustvo plastike u stomacima morskih ptica, tada je procenat bio manji od pet odsto, do 2010. godine ta cifra se popela na 80 odsto. Danas naučnici predviđaju da će trend gutanja plastike kod morskih ptica iznositi 99 odsto do 2050. godine.

Plastični otpad dolazi od plastičnih torbi, flaša, plastičnih vlakana i sintetičke odeće koje stižu u okean iz gradskih reka, potoka i otpada. Ptice privučene jarkom bojom, misleći da je hrana slučajno progutaju plastiku.

To izaziva iritaciju želuca, gubitak težine, a nekada i smrt. Prema novoj studiji plastika će imati najveći uticaj na divlji svet okupljen u Južnom Okeanu, odnosno na južnim obalama Australije, Južnoj Africi i Južnoj Americi. U ovim područijima nastanjene su veoma raznovsne životinjske vrste.

„Unapređenje upravljanja otpadom moglo bi da umanji opasnost od trovanja plastikom u budućnosti. Čak i jednostavne mere kada bi se odmah primenile napravile bi značajnu razliku“, zaključuje Hardesti.