Pipci koji misle

Ovo zvuči neobično bilo kome ko pokušava da razume prirodu inteligencije zato što to umnogome znači da se prati samo jedan evolucioni pravac.

Međutim, mekušci su se izdvojili iz svog soja pre nego što je bilo koji organizam imao kičmu, a jedna posebna grupa, glavonošci, od tada je postala dovoljno pametna da bude rival nekim kičmenjacima.

Moderni glavonošci su oktopodi (hobotnice) lignje, sipe i nautilus (neobično stvorenje sa ljuskom). Među njima oktopodi su ocenjeni kao posebno inteligentni. Neki od njih prave skloništa od školjki na morskom dnu. Neki su shvatili da su ribarski brodovi izvori sitne hrane.

Neki znaju kako da se prebace iz jednog akvarijuma u susedni samo ako tamo „ima dobar zalogaj“. Mnogi istraživači žele da otkriju da li se ponašanje oktopoda razlikuje u odnosu na inteligenciju kičmenjaka ili je slično i u tom slučaju, koje su osnovne osobine pametnih stvorenja bilo koje vrste.

Karolina Albertin, evolucioni biolog sa univerziteta Čikago i njene kolege u pokušaju da razumeju osnove inteligencije kod glavonožaca, su po prvi mapirali genom kalifornijskog oktopoda sa dve mrlje. Rezultati studije objavljeni u najnovijem broju časopisa Nejčer.

Naučnici su želeli da utvrde koji set gena je kod oktopoda veoma izražen u pređenju sa genima kod jednostavnijih mekušaca. Pronašli su dve familije gena. Prvu grupu, C2H2, čine geni za proteine, transkripcione faktore, koji regulišu aktivnosti drugih gena.

Drugu grupu čine protokaderini (PCDH) koji regulišu razvoj nervnog sistema. Obe familije gena prisutne su kod kičmenjaka, ali koliko je poznato ne i kod drugih životinja.

Koautor studije Danijel Roksar, genetičar sa Instituta za nauku i tehnologiju na Okinavi, u Japanu, objašnjava protokaderine kao molekularne potpise koji identifikuju ćeliju svojim susedima, tako se omogućava uspostavljanje veze, što je od vitalnog značaja u razvoju nervnog sistema. Kod kičmenjaka moguće je da ćelije formiraju kompleksna nervna kola, sada je verovatno da to mogu i oktopodi.

Efekti grupe gena C2H2 su manje poznati, ali s obzirom na to da ih ima više, to verovatno omogućava da geni oktopoda funkcionišu raznovrsnije u odnosu na jednostavnija stvorenja.

Svakako da je nervni sistem oktopoda sofisticiran. I razlikuje se od kičmenjaka, gde su neuroni povezani kičmenim stubom sa mozgom, kuda se produžeci nervnih ćelija aksoni šire dalje po telu i komanduju radnju.

Oktopod je glavonožac i nema kičmeni stub, zato je balans neurona koncentrisan u pipcima koji imaju veoma interesantan oblik nezavisnosti, razvijen pre nekih 270 miliona godina kada se oktopod izdvojio od ostalih glavonožaca.

Pipci lignje i sipe ostali su pod kontrolom mozga, dok pipci oktopoda „misle“ samostalno kada se radi o hrani ili nekoj pretnji. Mozak može da preuzme komandu ako je to neophodno, ali ovaj decentralizovani nervni sistem čini oktopoda slobodnijim od kičmenjaka. On može da reaguje brzo i instiktivno, na mah, ali može i da vežba kontrolu nad svojim pipcima samo pogledom na njih.

Novi pristup u istraživanju doktora Albertina i kolega pruža naučnicima šansu da dalje proniknu u prirodu inteligencije. Sa otprilike pola milijarde neurona, kalifornijski oktopod sa dve mrlje, verovatno je pametniji od pacova koji ima svega 200 miliona.

Ipak, ova decentralizacija nervnog sistema govori da oktopod ima način mišljenja sasvim nepoznat u odnosu na kičmenjake. Samo ovo saznanje pokazuje da se inteligencija može razviti u više pravaca.