Električni automobili sve popularniji, posledice sve strašnije

Najveća opasnost leži u litijumskim baterijama. Pri proizvodnji baterije emituju se otrovi, fina prašina i velika količina ugljen-dioksida. Najava gradnje „Tesline“ fabrike baterija u Evropi kod Berlina može doći pod lupu Stranke nemačkih zelenih, veoma uticajnih u javnosti.

Kako električna vozila dobijaju sve veću popularnost, potencijalne posledice postaju sve strašnije. Da bi se proizvela tona litijuma, potrebno je izvući 1.900 tona vode. Ova metoda proizvodnje već utiče na poljoprivrednike u regionima u blizini lokacija za proizvodnju litijuma.

U regionu Salar de Atakama u Čileu 65 odsto regionalnih voda se koristi za proizvodnju litijuma. Kobalt je važna komponenta litijum-jonskih baterija, a glavne svetske rezerve kobalta nalaze se u Demokratskoj Republici Kongo, gde se eksploatiše radna snaga, a u procesu proizvodnje učestvuju čak i deca.

„Jedan od najvećih problema je to što litijumske baterije sadrže dosta toksičnih elemenata koji bi mogli da završe u zemlji bez odgovarajuće reciklaže. Takođe, postoji veliki rizik od požara, jer su ove baterije veoma osetljive na paljenje“, napominje Landon Nortfus iz Nortbolta.

Jedan od važnih aspekata koje treba uzeti u obzir jeste i količina prirodnih resursa koja se koristi za proizvodnju baterija koje pokreću električne automobile. Za njihovu proizvodnju prerađuje se 250 tona spodumena i 750 tona fiziološkog rastvora da bi se napravila tona litijuma, zavisno od primenjene metode.

„Industrijski roboti se takođe moraju modernizovati da bi mogli obavljati komplikovane operacije koje su potrebne u postupku demontaže i reciklaže litijumskih baterija“, dodaje Landon Nortfus.

Da bi se pristupilo podzemnim ležištima litijuma, rastvor slane vode se ispumpava na površinu. Slana voda ostaje u jezeru i isparava nekoliko meseci ili godina, sve dok ne nestane. Slani rastvori su veoma koncentrovani i pored litijuma obično sadrže i kalijum i natrijum, što sveukupno dovodi do iscrpljivanja podzemnih voda.