Veštačka inteligencija ne može da postoji bez ljudi

Automobili već toliko brzo obrađuju podatke na putu da mogu da voze bez nas. U kući virtuelno možemo da isprobavamo odeću iz neke radnje, a usisivač koji sam čisti kuću više se ne zaglavljuje po ćoškovima i na preprekama.

Danas teku dve paralelne industrijske revolucije, u IT tehnologiji i robotici. Član radne grupe Vlade Srbije za izradu Strategije razvoja veštačke inteligencije, Nebojša Bjelotomić, smatra da veštačka inteligencija treba da se razvija u pravcu koji može da se komercijalizuje, odnosno u nešto što je blisko i dostupno ljudima.

„Da li je to nešto što je vezano za određene oblasti u medicini, kao što je radiologija i efikasnije čitanje nalaza, da li prediktivno održavanje, recimo, liftova, pa da zahvaljujući velikom broju senzora unapred znamo da će doći do kvara, pa da ne dođe. Ili virtuelni asistenti koji će vam pomoći da u bilo koje doba dođete do informacije od banke, osiguravajućeg društva ili javne službe. To su oblasti koje se čine dohvatljivim“, navodi gost Jutarnjeg programa.

Strategiju koju će imati Srbija ima 20 zemalja sveta. Biće uključeni ljudi iz privrede, nauke, prosvete, IT kompanije.

„Prevashodni cilj je da podignemo broj ljudi koji rade u oblasti veštačke inteligencije, jer se u toj IT oblasti vodi najveća trka. Tako da pravljenje akademskih programa za obrazovanje mladih u toj oblasti je jedan od osnovnih ciljeva, ali i obrazovanje populacije kako da koristi u životu stvari iz te oblasti“, dodaje Nebojša Bjelotomić.

Strategijom će biti utvrđeno i u kojim segmentima državna uprava može da primeni neka od rešenja kako bi i ona bila efikasnija i efektnija u svojoj usluzi građanima.

Profesor Računarskog fakulteta, Borislav Agapiev, napominje da je infrastruktura značajno pitanje zato što se na zapadu ulažu ogromni resursi, i ljudski i finansijski, tako da uvek postoji tendencija da se napravi neka iluzija ili fama da vam je potreban ogroman broj kompjutera, grafičkih kartica koje se koriste za procesiranje i tako dalje, ali to nije poenta.

„Jedna od glavnih tačaka našeg programa je da pokažemo da ono što mi radimo je u stanju da radite sa mnogo manje resursa i da je to mnogo jednostavnije. Ogromna infrastruktura nije neophodan uslov ukoliko stvari postavite kako treba“, tvrdi profesor Agapiev.

„Premisa je da iskoristimo one kapacitete koje imamo, a to su ljudi i obrazovanje koje smo gradili decenijama unazad, da bismo se takmičili i imali strategiju“, dodaje Bijelotomić.

Glavni problem kod veštačke inteligencije je supervizovano učenje, napominje profesot Agipiev. To je učenje gde se moraju sakupiti podaci koje su ljudi pripremili i koji se koriste za treniranje mašina. Tu je ogromno usko grlo, zato što je takve podatke jako teško prikupiti, tako da su najveće svetske kolekcije podataka koji se koriste za treniranje u stvari veoma male, čak šokantno male, kaže na kraju gostovanja u Jutarnjem programu, profesor Borislav Agapiev.