Požurite sa rezervacijom, izlet u svemir već od 9,5 miliona dolara!

„Očekujemo da će većina gostiju gledati kroz prozor, a ako im postane dosadno ponudićemo ono što zovemo 'holodek', iskustvo virtualne stvarnosti. Gosti će tako moći da lebde svemirom, hodaju po Mesecu, ili da igraju golf“, objašnjava Bunger.

Malo opreza nije na odmet

Posete će biti organizovane u grupama koje će činiti četiri gosta i dva člana osoblja. Spavaće u pričvršćenim vrećama i ješće suvu hranu. Svi gosti će morati, pre puta, da se podvrgnu sistematskim pregledima. Za razliku od prakse na Mećunarodnoj kosmičkoj stanici, voda će se donositi sa svakom turom posetilaca, odnosno, neće se dobijati iz urina, prenosi Bi-Bi-Si.

Iako je svemirski turizam uglavnom definisan kao veliki korak za čovečanstvo, neki stručnjaci su po tom pitanju oprezni.

„Mislim da je stanica 'Aurora' dobar izum, ali kako će se sve to sprovesti u delo, ostaje nam da vidimo“, kaže Kristijan Lezer iz Istraživačkog centra za turizam i saobraćaj na Univerzitetu Sent Galen u Švajcarskoj.

„U ovom trenutku svemirski turizam je oblast u kojoj su stvarnost, prevare i naučna fantastika pomešani na takav način, da je teško razlikovati stvarnost i želje“, dodaje Robert A. Gelič sa Univerziteta za vazduhoplovstvo „Embri Ridl“ na Floridi, koji za sada jedini u svetu školuje kadar za svemirski turizam.

Ipak, svi se slažu da turizam koji se odnosi na kosmos, jeste realnost. Počeo je još 2001. godine kada je amerikanac Denis Tito platio Ruskoj agenciji za istraživanje svemira 20 miliona dolara za sedmodnevnu posetu Međunarodnoj kosmičkoj stanici. Već je napravljeno desetak komercijalnih svemirskih luka širom SAD, a postoje i propisi u tom domenu koji se bave pitanjima kao što su odšteta, odgovornost prema strankama i rizici.

Kada je reč o „Aurori“, postavlja se pitanje lokacije njenog lansiranja i načina vraćanja gostiju na Zemlju.

Kašnjenja, bankroti i prestarelost turista 

Osim toga, postoji rizik od preranog utvrđivanja datuma za neke poduhvate kao što je hotel „Aurora“. Na primer, „Virdžin galaktik“ je sa sličnim projektom u devetogodišnjem kašnjenju, dok je kompanija "XCOR Aerospace" proglasila bankrot 2017. godine. Tu je i problem sa starenjem kandidata za turiste koji, dok su na listama čekanja, mogu biti isključeni sa spiska za izlet u svemir uskled novonastalih zdravstvenih problem koji dolaze s godinama.

Takođe, isto kao i kod astronauta, kojima se savetuje da se tokom leta uzdržavaju od seksa, to bi važilo i za svemirske turiste, što nosi rizik da za njih, putovanje u svemir ostane bez romantične note.

Tu su i posledice boravka u specifičnom okruženju, koje utiče, na primer, na pritisak i vid, i koje može da izazove genetička oštećenja.

Ipak, Lezer vidi svemirski turizam kao prirodni napredak čovečanstva: „Pred nama su nova područja za turistička otkrivanja, svemir je samo jedno od novijih koje bi moglo biti otvoreno“.

Kada će se otvoriti za sada još niko nije siguran.