Moramo li da pristanemo na sve kad preuzimamo aplikacije

U Evropskoj uniji 85 odsto ljudi između 16 i 74 godine koristi internet. Najviše se koristi za razmenjivanje elektronske pošte, traženje informacija o robama i uslugama, gledanje video-sadržaja, društvene mreže, za bankarske usluge i za traženje informacija o zdravlju.

Za sve to neophodne su aplikacije.

Međutim da li prilikom preuzimanja neophodne aplikacije treba da dozvolimo pristup imeniku, porukama, galeriji fotografija?

Gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, Danilo Krivokapić iz Fondacije „Šer“ istakao je da se ipak dosta toga promenilo, te da više ne moramo da pristanemo baš na sve, kao što je to nekada bio slučaj.

„Danas, usled nekih novih pravila, ove aplikacije nam daju mogućnost da ne damo sve“, kaže Krivokapić dodajući da mnogo zavisi i od tipa aplikacije.

„Ako želimo da koristimo Instagram, naravno da moramo dozvoliti da pristupi fotografijama. Problem se javlja kada aplikacije traže dozvole o onim informacijama koje nisu potrebne da bi ta aplikacija funkcionisala“, naglasio je Krivokapić.

Govoreći o podacima koje korisnici ostavljaju aplikacijama, Krivokapić ukazuje na to da krivica nije samo njihova: „Živimo u svetu u kojem tehnologija i internet funkcionišu tako da postoji stalno praćenje građana. Moje je mišljenje da treba da promenimo sistem kako on ne bi funkcionisao tako da se podaci konstantno sakupljaju“.

Prema njegovim rečima, kada aplikacije, to jest kompanije koje ih razvijaju korisnicima ne bi tražile pristup podacima, korišćenje i preuzimanje aplikacija, najverovatnije ne bi bili besplatni.