Spektakularno finale „Kasinija“ za dobrobit nauke

Lansirana 1997. godine, sonda „Kasini“ stigla je do Saturna 2004. i od tada pomoću svojih 12 instrumenata prikuplja podatke o njemu. Zalihe goriva su gotovo prazne. Američka agencija za istraživanje svemira Nasa odlučila se za veliko finale koji je riskantno, ali će možda biti dragoceno za nauku.

„'Kasini' je proizvela blago otkrića zbog kojih ćemo ponovo pisati naučna dela o planetama o brojnim drugim temama“, rekao je juče novinarima Nikolas Altobeli, naučnik u evropskoj agenciji za istraživanje svemira Esa, na margini konferencije o Evropskoj uniji geonauka koja se održava ove nedelje u Beču.

Letelica je opremljena sa 12 instrumenata i 22. aprila je uspešno obavila svoj 127. i poslednji prelet blizu Titana, najvećeg Saturnovog satelita. Prošla je samo 979 kilometara iznad površine Titana, te je dobila veliko ubrzanje, saopštila je Nasa.

Sonda će napraviti ukupno 22 kruga oko Saturna pre velikog pada, i na kraju leteti između visoke atmosfere te planete i unutrašnjosti njenih prstenova, što je zona od 2.400 kilometara koja dosada nije istraživana.

Prvo spuštanje kroz prstenove predviđeno je za danas u 11 sati po centralnoevropskom vremenu. Tada će sonda „Kasini“ izgubiti svaki kontakt sa Zemljom skoro 24 časa, a u tom periodu letelica će biti blizu Saturna i obavljaće naučne analize.

Kada sonda bude prolazila kroz prstenove, njen analizator kosmičke prašine uzimaće uzorke čestica.

„Kasini“ treba da ponovo uspostavi komunikaciju sa Zemljom najranije u četvrtak u 9.05 po centralnoevropskom vremenu. Ubrzo zatim trebalo bi da počne da prenosi slike i naučne podatke.

„Poslednji deo života sonde 'Kasini' biće zaista kao vatromet, jer će, ulazeći u avanturu između površine Saturna i njegovih prstenova, letelica moći da napravi merenja koji bi za nauku inače bila nemoguća“, rekao je Lučijano Ijes, član naučnog tima za „Kasini“ na italijanskom univerzitetu La Sapijenca.

„Ono što budemo saznali iz poslednjih preleta 'Kasinija' omogućiće nam da unapredimo naše razumevanje formacije i evolucije džinovskih planeta i planetarnih sistema uopšte“, ranije je objasnio novinarima Tomas Curbuhen, pomoćnik direktora naučnih misija Nase.

Tokom svoje duge misije oko Saturna, „Kasini“ je omogućila važna otkrića kao što su mora tečnog metana na Titanu i postojanje velikog okeana slane vode pod ledenom površinom na Enceladu, drugom, malom Saturnovom satelitu.

Dvadeset godina od lansiranja „Kasini“ nema još mnogo goriva, navodi Nasa i dodaje da je bilo potrebno da se odluči kako najbolje okončati tu misiju.

Po rečima naučnice Linde Spilker iz Nase, „Kasini“ će na samom kraju svog dugog života obaviti neka od svojih najizuzetnijih posmatranja.

Naučnici se nadaju da će dobiti dragocene podatke o unutrašnjoj strukturi Saturna, njegovom magnetnom polju i poreklu njegovih prstenova. Takođe se nadaju da će dobiti prve snimke Saturnovih oblaka izbliza.

„Po našim najboljim matematičkim modelima, smatram da u prostoru između prstenova i planete nema većih komada materijala koji bi mogao da ošteti letelicu“, rekao je naučnik Erl Mejz.

Dok sonda bude padala u atmosferu Saturna, nastaviće da emituje podatke o sastavu atmosfere sa nekoliko svojih instrumenata, pre no što se njen signal ne izgubi zauvek.