Evolucija mobilnih telefona, od „cigle“ do „ajfona“ i „nouta“

Sve je počelo od "DynaTAC", „Motorolinog“ telefona poznatog kao „cigla“, koji se pojavio 1984. godine. Trebalo mu je 10 sati da se napuni, baterija je izdržavala 30 minuta razgovora, mogao je da zapamti 30 brojeva i koštao je 4.000 dolara, što bi danas bilo 9.500 dolara.

Prava sitnica, zar ne?

Eru mobilnih telefona započela je „Motorola“, pa nije iznenađujuće da je američka kompanija i nastavila taj trend sa "StarTAC". Taj model nije bio „hladno oružje“, preklapao se i mogao stati u džep, bez problema.

Ne samo da je „Motorola“ uspela da napravi manji i funkcionalniji telefon, već je sa cenom od 1.000 dolara bio i daleko pristupačniji. Odmah je postao vrlo popularan, a često se mogao videti po serijama i filmovima.

Finska kompanija „Nokija“ na scenu mobilnih uređaja u velikom stilu stupa 1996. godine sa „komunikatorom“. Bio je ispred svog vremena u svakom pogledu.

Sa osam megabajta memorije (četiri na raspolaganju korisniku), dizajniran kao „školjka“, sa ekranom i tastaturom, mogao je da pretražuje veb, šalje mejlove i upravlja ličnim podacima.

Jedina mana bila je debljina od oko četiri centimetra i težina od 400 grama.

Ako je „Nokija“ sa „komunikatorom“ postala popularna, onda je sa „6210“ zacementirala svoj status vodeće kompanije na tržištu početkom novog milenijuma.

Šta još reći o neuništivoj legendi, kada je ljudi širom sveta i dan danas, 17 godina kasnije (što je večnost kada su u pitanju tehničke sprave), i dalje koriste.

Izdržljiv, mali, lak za korišćenje i sa baterijom koja je bez problema mogla da pregura i nekoliko dana, nije nikakvo čudo što je stekao kultni status.

Iste godine kada se pojavio „6210“, finska kompanija je odlučila da joj proizvodnja jednog vrhunskog uređaja nije dovoljna, pa je izbacila još jedan. Tačnije dva, ali se „3210“ i „3310“ uvek spominju zajedno.

Osim svega onoga što je „6210“ već imao, „3310“ je doneo, između ostalog, i maske koje se lako menjaju i tihi mod vibracije.

Bio je takođe prvi telefon koji je mogao spoji tri SMS-a u jedan dugačak tekst. Naravno, tu su i nezaobilazne igre „Zmija 2“ i „Spejs impakt“.

Dobri, stari i oprobani recept se ne menja, pa je iz „Motorole“ 2004. godine stigao legendarni „rejzr“ (Razr). Dotada mobilni uređaji nisu smatrani predmetima koji pored funkcionalnosti treba da imaju i estetske kriterijume.

Tanak, sa glatkim, sjajnim, metalnim kućištem i ekranom u boji. Čak je imao i mini USB ulaz za punjenje i prebacivanje muzike.

Nijedna lista mobilnih telefona ne bi bila potpuna bez „Blekberija“. Kada se 2007. godine pojavio na tržištu, "curve" je bio nešto neverovatno.

Prepoznatljivog izgleda, sa tastaturom, kuglicom i kamerom, "curve" je bio san svih pravih ljubitelja tehnologije.

Po mnogima možda i najznačaniji pametni telefon, koji je pomerio sve granice, bilo da su izgled, mogućnosti ili performanse u pitanju, bio je „ajfon“.

Kada se pojavio, 2007. godine, pokrenuo je potpuno novu ekonomiju i socijalnu dimenziju korišćenja aplikacija, a njegov uspeh je podigao kompaniju „Epl“ na nove visine.

Južnokorejski džin „Samsung“ je godinama u klinču sa „Eplom“. Sa foksuom na proizvodnji uređaja sa većim ekranima, takozvanim „fabletima“, „Samsung“ je prošle godine izbacio „galaksi nout 7“.

Revolucionarni dizajn, zaobljeni ekran, otpornost na vodu i još mnogo toga, „galaksi nout 7“ čine kecom u rukavu „Samsunga“.

I sve bi bilo kao u bajci za Južnokorejce, da nije došlo do velikih problema u dizajnu baterije, koja je imala problema sa pregrevanjem i samozapaljivanjem. Tako će „galaksi nout 7“, uprkos svim svojim kvalitetima, zauvek ostati upamćen kao „eksplodirajući samsung“.