Put od solarnih panela – tehnološko dostignuće ili ludost?

Kilometar solarnog puta otvara ministarka životne sredine Segolen Rojal, koja ovaj poduhvat predstavlja kao primer energetske tranzicije, a oprema se proizvodi u mestu gde se put i nalazi, u maloj zajednici u Normandiji, Turuvr o Perš, koja ima 3.400 stanovnika.

Iako je u svetu bilo pokušaja da se postave paneli na puteve kako bi se energija dobila bez narušavanja prirode i pejzaža, nije bilo projekata ovolikih razmera – kako prenosi francuski Mond, postavljeno je 2.800 kvadratnih metara panelnih ploča.

Silicijumski listići za generisanje struje prekriveni su zaštitnom smolom koja, prema rečima partnera u „Vatveju“, omogućava da po ovom solarnom putu idu svi tipovi vozila, čak i teški kamioni, a da se put ne ošteti. Pored toga, smola omogućava i dobro prianjanje guma na putu.

Inicijalno je najavljeno da bi kilometar ovog solarnog puta mogao da snabdeva energijom 5.000 domaćinstava, ali ekološki sajt Reporter prenosi da je u stvari realno da se snabdeva samo 50 njih, a različitih informacija bilo je i u pogledu količine struje, tako da je, kako prenosi Mond, prvo iz Ministarstva ekologije najavljena proizvodnja 17.963 kilovat-časa dnevno, a onda je ovaj podatak ispravljen na 20 puta manju količinu od 790 kilovat-časova.

Stručnjaci i pobornici obnovljivih izvora energije, međutim, nisu jednoglasno podržali ovaj projekat, a pre svega dovode u pitanje cenu i efikasnost, odnosno ekonomsku održivost.

„Bez sumnje je reč o tehničkom dostignuću, ali da bi se razvili obnovljivi izvori ima drugih prioriteta od novotarije za koju znamo da je skupa, a nismo u potpunosti sigurni da radi“, rekao je potpredsednik Mreže za energetsku tranziciju CLER i generalni direktor udruženja za solarne izvore „Hespul“ Mark Jedlička.

Kako prenosi Mond, predsednik Sindikata za obnovljive izvore Žan Luj Bal dovodi u pitanje održivost projekta. U tekstu se navodi da je Rojal iznela plan da se pod panelima nađe 1.000 kilometara puta, što bi značilo da treba uložiti pet milijardi evra, dok cena po instaliranom vatu maksimalnih kapaciteta na ovom putu iznosi 17 evra, na krovovima je 1,3 evra, a na tlu jedan evro.

„Vatvej“ računa da bi do 2020. godine mogao da snizi proizvodnu cenu na nivo standardnih solarnih panela, a u „Kolasu“ smatraju da je taj cilj ambiciozan, ali realan. Navode i da je cena proizvodnje standardne solarne energije smanjena za 60 odsto između 2009. i 2015. godine.

Kako prenosi francuski Ekspres, problem je i manja efikasnost ovih panela u odnosu na nakrivljene standardne panele, pa na 300 kilovat-časova instaliranih kapaciteta ploče „Vatveja“ proizvedu pet do 10 kilovata manje od nakrivljenih panela na krovovima.

Skeptici se pitaju i da li će paneli zaista biti otporni na saobraćaj van „laboratorijskih uslova“, budući da će prelaziti i teški kamioni, a biće i vremenskih nepogoda.

Portal Reporter donosi i zajedljive ocene analitičara za solarne izvore iz analitičarske kuće Blumberg nju enerdži fajnens, da se čini da je solarni put sredstvo za subvencionisanje francuskih preduzeća koja proizvode opremu, a ne sredstvo za proizvodnju struje.

Osnivač Bnef navodi satirično da je francusko preduzeće dobilo subvenciju za izgradnju solarnog puta sa otplatom invsticije od 170 godina, bez mogućnosti da budu komercijalno isplativi.

Postavljanju solarnih panela prethodilo je pet godina istraživanja i testova. Ovaj projekat pod nazivom „Vatvej“, što bi u prevodu bilo „put vata“, sprovodi preduzeće za javne radove „Kolas“ i Nacionalni institut za solarnu energiju (INES), uz saradnju sa Komesarijatom za atomsku energiju i alternativne energije (CEA) i Univerzitetom u Savoji.