Пушење као туристичка атракција

Kафана. Место уцртано на мапи готово сваког туристе приликом посете Србији. Овде се осим у јелу и пићу, несметано и гратис може уживати и у дуванском диму. Наравно ко је љубитељ. Kо није, за њега ће се тек у понекој кафани наћи непушачки кутак.

„Mислим да баш употпуњава доживљај и да им не смета, јер никад нисам имала притужбу на мејлу или друштвеној мрежи да су задимљене просторије“, каже Милица Петковић из ресторана „Три шешира“.

За једне, окруженост дуванским димом – рај, за друге – пакао. То добро зна Јелена Станковић, која већ деценију и по Србијом крстари са туристима. Најчешће са Скандинавцима, а повремено и са Американцима, Енглезима и Аустралијанцима. Ево шта квари њихов утисак о земљи.

„Небитно да ли смо у неком кафићу, ресторану, на вечери или на ручку, смета им што се пуши. Нису они у основи против пушења, многи и јесу, али сматрају да људи који пуше треба да изађу напоље, да треба да поштују непушаче, децу која седе у том локалу. Такође мисле да ако то сада не утиче, у будућности ће сигурно негативно утицати на имиџ Србије“, истиче Станковићева.

А део имиџа за сада је то да након доброг јела, уследи покоја чаша алкохола, а уз то обавезно и цигарета. И да вас нико не гледа попреко, јер пушите у кафани. То се подразумева. Међутим, има и оних који се не уклапају у ту слику.

„Рецимо, Скандинавци када дођу они сви излазе напоље и пуше. Уколико сам случајно у ресторану кажем им да није проблем да пуше у ресторану, али нема шансе, они пуше напољу“, напомиње Петковићева.

Гостима из региона не смета дим

За разлику од њих, Бугари искључиво траже кафане у којима је дозвољено пушење, кажу угоститељи. Столови без пепељара не долазе у обзир ни осталим комшијама. Нарочито Босанцима, Хрватима и Македонцима.

Иако је уврежено мишљење да једни у дувану уживају, а да другима дим смета – у комисији за контролу дувана истичу да је дувански дим штетан за све.

„Никоме не користи, ни угоститељском сектору не користи, јер нема ту неке велике економске добити. Све земље у свету које су забраниле пушење потврдиле су и доказале да је угоститељски сектор у позитивном развоју и добити како су забранили пушење“, истиче др Ика Пешић из Републичке стручне комисије за контролу дувана.

Иако је према садашњем закону о заштити становништа од изложености дуванском диму, предвиђено да угоститељски објекти имају одвојене делове за пушаче и непушаче, у пракси то често није случај.

Због тога је Kомсија за контролу дувана Министарства здравља пре четири године иницирала измене и допуне закона, којима би требало да се потпуно забрани пушење у затвореном простору. Уколико се то деси, како ће се провести угоститељи, а како туристи?

„Ја искрено мислим по оној доброј старој – кога нема без њега се може. Тачније – чега нема без тога се може, тако да мислим да бисмо исто радили“, сматра Петковићева.

Туристички водич Јелена Станковић мисли да би се можда у почетку одлука о потпуној забрани пушења одразила на људе који долазе из бивших југословенских држава, јер се тамо пуши порпилично.

Док се измене закона не усвоје, пушачи у Србији могу да уживају без проблема и без бриге да ће ове хладне дане провести смрзавајући се испред локала.

У једном београдском ресторану у боемској четврти у коме је екипа РТС-а снимала ову причу део за непушаче био је потпуно празан. Многи би то приписали слободи коју пушачи уживају у Србији, без обзира на то да ли су домаћини или туристи.

Међутим, у разговору са онима који готово свакодневно туристе упознају са Србијом показало се да пушење није бренд Србије и да дувански дим не привлачи баш све странце.