У пуном стомаку, здрав дух

Прво су кухиње овог света заувек напустили Пол Бокуз и Ентони Борден. Затим се Џејми Оливер са сузама у очима извинио својим запосленима јер су његови ресторани на ивици пропасти. Сви они су чаролију стварали у кухињи, а нас су инспирисали да завиримо у лонце овдашњих шефова.

Травка као надимак и као јело

Небојша Стаменовић има неколико заната у својим рукама, али највише воли да кува и то оно што сам убере. Он воли природу и све што у њој расте. Зна које су биљке укусне, које лековите, а које отровне. Кува искључиво на изворској води. Ретко спрема и једе месо. Отуда ваљда и надимак Травка.

„Тата мога друга у шали каже, био нам је Неша у гостима, појео све из саксија што смо имали“, каже кроз смех Неша.

Ливаду и шуму гледа као велие бесплатне супермаркете у којима набавља све што му је потребно за кување.

Почео је да кува, када је схватио да једе неквалитетну и скупу храну. Онда је почео да учи, да истражује, бере травке са стручњацима и експериментише у кухињи.

„У кујни те ограничавају познавање материјала и машта“, каже кроз осмех Неша.

Његова кафана и није заправо кафана. Кува за пријатеље и путнике намернике само понедељком. А цене су – ко колико да.

Немачки лонац у центру Београда

За храну која излази из кухиње хотела „Сквер најн“ (Square Nine), одговоран је Ајк Цимер. Не кува само понедељком, већ сваки дан.

„Ја сам већ 34 године у кухињи, она је део мог живота, моја друга кожа. Нешто што сам одувек радио“, каже Цимер.

Под његовом командом 17 кувара даноноћно припрема храну за госте елитног хотела у центру Београда.

Цимер је добитник престижних куварских награда у Британији, Португалу, Француској, човек који је угостио и Барака Обаму и освојио Мишелинову звездицу у свом ресторану у Немачкој.

„Људи који раде са мном би се сложили да сам аутентичан, захтеван, строг, али поштен. Умем да будем забаван, бесан и луд, како у приватном животу, тако и у кухињи“, истиче Цимер.

Шеф кухиње је вођа великог тима, који дела на релативно малом простору, са врло кратким роковима, јер гости ресторана желе врхунски оброк што пре. А за то је одговоран шеф.

„Морам да будем учитељ, тата, брат, много тога. Водим тим, пун појединаца. Свако има неки добар, а неки лош дан, неки су искуснији од осталих. Морам са сваким да развијем посебан однос. Имам 17 кувара у кухињи, а сваки је различити“, каже Цимер.

Свој посао, Цимер схвата озбиљно и посвећује му сву своју пажњу и љубав: „Ја припремам за вас храну, а ви мени поверавате ваше здравље у том тренутку, поверавате ми ваше расположење, и моја одговорност је велика. То је поверење које морам да оправдам.“

Трбухом за духом

Још један Неша са симпатичним надимком познат је овдашњој јавности по својој кутлачи - Лепи Брка. Ненаду Гладићу су бркови одавно прерасли у браду, али кухиња му је остала пред камерама.

„Мени је важно шта каже екипа, пошто они поједу оно што скувам. Стало ми је да пред камерама направим комплетно јело. Не служим се триковима да спремам само до пола“, објашњава Гладић.

Јела Лепог Брке не излазе из студијске кухиње, поједу се иза камера. Али зато по његовим рецептима може да кува ко год жели. Довољно је да укључи ТВ.

Брка је аутор и водитељ кулинарског серијала Гастрономад. Мајка му је била шеф кухиње, па је у хукињи провео детињство. Радио је у Хајату, на крузеру, али каже да му је најлепше на телевизији.

„Кување на телевизији има своја правила и неке услове. Треба да буде што пре готово да би снимање што краће трајало, и онда се довијамо на разне начине. Да би снимање краће трајало нешто спремимо унапред, да се не би сад хладило пред камерама, имамо већ припремљено“, каже Лепи Брка.

Ненад каже да се увек труди да пред камерама направи комплетно јело.

„Ако ја направим нешто у студију што није како треба, тај рецепт се објави, људи покушају да га направе, не испаде како треба, чему онда цела прича? Потпуно је бесмислено“, сматра Ненад.

Неша Травка, такође има своју емисију на телевизији, али није претерано одушевљен кувањем пред камерама: „Не видим да ми то користи. Губим време. Увек је боље кад кувам растерећено, без рокова. А не 12 јела у једном дану снимања.“

Ремзи, Оливер и Борден

Од познатих светских шефова и ТВ кулинарских звезда Неша Травка се не диви никоме посебно. Каже да зна више од свих њих.

Ајк Цимер је велики поштовалац дела Гордона Ремзија, за Џејмија Оливера не мисли да је добар шеф.

„Сви сви мисле да је Џејми Оливер сјајан, а он је банкротирао. Нешто од онога што је радио је фенменално. Унапредио је храну у школама у Енглеској, направио је да буду свесни колико је то важно. Али какав је то шеф са 24 године? Није имао прилику да много ради пре него што је постао познат, да научи о животу, па какав шеф онда он може да буде“, каже Цимер.

Лепи Брка воли емисије Ентонија Бордена, контроверзног кувара који је пред камерама јео на свим меридијанима оно што многи не би ни погледали, а камо ли ставили у свој тањир. Пробао је све што му се нашло на путу - око фоке, ћуреће тестисе, живу хоботницу, срце кобре док је још куцало.

Свим овим куварима и домаћим истраним заједничко је то што они нису само кувари. Они су забављачи, диригенти са варјачама и генерали са ножевима. У њиховим кухињама кључају и расположење и лонци, а насмејани гости су спремни да са њима пробају и оно што су мислили да се не једе.

А да ли су шефови или не, онима који су уживали у њиховој храни није важно, јер су преко стомака освојили и њихова срца и поверење.