„Супер-Месец“ је измишљена појава!

Медији су препуни наслова да нас вечерас очекује необична појава. Месец ће бити пун, најближи Земљи и најсветлији. Астроном Бранко Симоновић, гостујући у Јутарњем програму, наглашава да је прича о супер-Mесецу само још један од псеудофеномена који је у последњих десетак година, сасвим неоправдано, добио на значају.

„Не ради се о астрономској појави, напротив, ради се о једној астролошкој појави, што само по себи ту ствар чини бесмисленом. Приче о супер-Месецу и сличним псеудопојавама су неутемељене, немају никаквог основа, паушалне су, произвољне и у крајњој линији то је прича да је 'цар го'“, одлучан је Симоновић.

Када не бисмо били под утиском тих неутемељених вести, сигурно не бисмо приметили ништа необично. Пошто је Месечева путања елиптична, а не кружна, објашњава Симоновић, када нам приђе ближе, изгледа нам нешто већи но када је сразмерно даље, али та промена је изузетно мала и није необична и ретка, већ се одвија у врло правилним интервалима.

Податак да ће бити 30 одсто сјајнији је такође нетачан. „Чак и да јесте, наше око не региструје промену у линеарном смислу тако да та промена од 30 одсто у сјају је заправо безначајна. Све у свему, једно велико ништа које постоји захваљујући вештачком подизању пажње“, додаје астроном.

Све приче о супер-Месецу, плавом, вучјем и тако даље, које читамо последњих десетак година, јесу псеудофеномени који немају никакво научно утемељење. У том смислу, ово је пре социолошки него астрономски феномен, закључује Симоновић.

Чињеница је да ми увек видимо исту страну Месеца јер је период његове ротације једнак периоду револуције. Ова видљива страна је већ истражена, а што се тиче ове друге, даље, она је први пут предмет истраживања.

Недавно слетање кинеске сонде на ту страну од великог је значаја за астрономију.

„Тренутно се лендер и ровер налазе у стању хибернације. С обзиром на то да је нама сада видљив пун Месец, то значи да је та друга страна сада неосветљена и нема сунчеве светлости која би напајала соларне панеле. Оне ће се поново покренути негде око 28. фебруара, односно 1. марта“, каже Симоновић.

Иначе, ове године обележавају се две годишњице везане за истраживање Месеца. Први је 60. годишњица удара „Луне 2“ у Месец, првог објекта који је стигао до њега, и 50. годишњица спуштања човека на Месец у мисији „Аполо“.

Што се тиче значаја Месеца за нас, она је вишеструка. „За нас жива бића је значајан због нечега на шта не обраћамо пажњу, а то је да захваљујући њему постоји живот на Земљи“, објашњава Симоновић.

Месец у динамичком систему Земља–Месец утиче на стабилност њене осе вртње и зато нема хаотична и нагла померања, као што, на пример, има Марс. Константност прилика је један од предуслова да би се живот зачео и развио, односно еволуирао у правом смеру.

„Тако да хвала Месецу, да није њега ми бисмо сада били можда на нивоу бактерија“, закључио је на крају гостовања у Јутарњем програму, астроном Бранко Симоновић.