Срби оперисали још у 12. веку!

Историјска налазишта на ископинама манастира Светог Георгија у селу Мажићи код Прибоја, према ономе што је до сада пронађено и откривено и судећи по тврдњама стручњака, говоре да су Срби још у 12. и 13. веку радили најсложеније операције на људској лобањи и то врло успешно.

Сазнања говоре да су Срби много пре Немаца, савременије и успешније лечили људе, а доказано је и да је у манастиру Светог Николе Дабарског, који се налази у Прибојској Бањи, такође постојало лечилиште.

Српски калуђери претече у медицини

Археолог и директор Завичајног музеја у Прибоју Саво Дерикоњић рекао је да је оно што је откривено након вишегодишњег истраживања заиста епохално - у манастиру је постојала болница, а у њој медицински инструменти, који се не разликују много од данашњих.

Донедавно се мислило да је чувени турски путописац Евлија Челебија, који је боравио у манастиру у селу Мажићи 1620. године, претеривао у опису онога што је видео и затекао, али археолошки налази то све потврђују.

„Овај старински манастир лежи на високом брегу који окружује река Лим. У њему има више од пет стотина калуђера, а околни становници су Срби и Бугари. Ушао сам у овај дивни манастир да бих могао пажљиво да га разгледам. У њему има једна ћелија у коју сам такође желео да уђем, али ми, сиромаху, један млади духовник не даде да уђем“, написао је Челебија у свом путопису о боравку у манастиру Мажићи код Прибоја.

Више је него јасно и зашто калуђери нису дозволили Турском путописцу да уђе у једну посебну ћелију.

„То је у ствари био улаз у манастирску болницу, која је брижљиво чувана од радозналаца. А Евлија Челебија био је и турски шпијун, који је давао обиље података својој царевини која је у то време владала овим просторима“, објашњава Саво Дерикоњић, археолог и директор Завичајног музеја у Прибоју.

„Оно што смо открили заиста је епохално. Уз медицинске инструменте, претече данашњих хируршких инструмената који се много ни данас не разликују од ових савремених, пронашли смо остатке покојника истражујући до сада 165 гробова средњовековне некрополе и јасно утврдили да су код десетина њих вршени у 12. и 13. веку, али и касније, све до 18. века и паљевине манастира, врло сложени хируршки захвати, попут врло сложених операција на људској лобањи. Неки су лечени, а некима су видане ране након тешких битака и рањавања. Имамо доказе да су многи од њих живели након операција још годинама. Према нашим проценама, око манастирског комплекса је најмање две хиљаде скелета, а реч је углавном о онима који су ту лечени и оперисани“, навео је Дерикоњић.

Само на простору једне сонде регистровано је више од сто скелета различите старости и пола. На тим остацима, посебно лобањама покојника, видљиве су операције, код једног је пронађено ливено бронзано дугме које највероватније припада 12. веку, као и два дубровачка денара из средине 13. века.

„Пронашли смо инструмент за извлачење метака са сврдлом, који потиче око 1520. године, овај инструмент из манастира Светог Георгија је седам милиметара дужи од сачуваног аналогног примерка који се налази у Германском националном музеју у Нирнбергу. Затим, мали хируршки шестар из 15. века, и виљушку за ампутацију из 16. века. Оно што је за нас било заиста зачуђујуће и епохалан проналазак су наочаре „ленонке“, какве је носио чувени „Битлс“ Џон Ленон. Ове наочаре, као функционално помагало у операцијама, потичу из 15. века, са оквирима од профилисаног бакра и малим елипсоидним алкама за прихватање. Очигледно да је реч о најстаријим наочарама ленонкама“, истиче Дерикоњић.

Дерикоњић каже да су у последње време, након обнове манастира Мажићи, на жалост, стала истраживања манастирске болнице.

А стало се због српског посла, пошто један мештанин на чијем је имању једним делом манастирски комплекс тражи велике паре и станове за децу да би уступио то парче земље археолозима ради прекопавања и истраживања.

Иначе, и свет је већ показао велико интересовање за епохална медицинска открића у манастиру Мажићи, била је планирана чак и изложба пронађених предмета и медицинских инструмената у Будимпешти, али што због недостатка пара, али и застоја у наставку истраживања, ова открића која мењају историју медицине и у Европи, али и у свету, остаће још неко време тајна.