Колико је безбедно да пластичне флаше користимо више пута

Већина боца за воду које су за једнократну употребу направљена је од поликарбонатне пластике, савитљивог и прозирног материјала. Већина тих боца се производи коришћењем хемијског једињења које се назива полиетилен терефталат или ПЕТ. 

Боце направљене од ПЕТ-а дуго се сматрају сигурном алтернативом у односу на сличан материјал који садржи бисфенол А, за који је доказано да може имати последице за здравље и да утиче на срчане проблеме, развој канцера, хормонске поремећаје...

Али новија истраживања показују и да алтернативе без бисфенола А, ипак нису тако сигурне.

Проблем је што одређена хемијска једињења из пластичне боце прелазе у течност којом флаше пунимо. Иако пластичне боце можемо добро и темељно да оперемо, проблем са микропластиком је следећа препрека за вишеструко коришћење пластичне амбалаже.

Научници са Државног универзитета у Њујорку, тестирали су 259 посуда са флашираном водом и пронашли ситне комаде пластике у 93 одсто њих. Научно мишљење о „конзумирању“ ситне пластике је, међутим, подељено. Док неки стручњаци у томе виде могући проблем, други сматрају да микропластика не представља опасност за организам који је „савршено у стању да се на свој начин избори са микропластиком“.

Чак је и Светска здравствена организација категорисала ризик од уношења микропластике у организам као „низак“, иако наводи да је за крајњи закључак потребно још истраживања.

Једна ствар која је сигурна, без обзира на врсту пластике, јесте та  да ће течност којом пунимо већ употребљаване пластичне боце, садржати више једињења и честица микропластике ако боца има више набора и „рељефни“ дизајн. Такође, свакодневно прање пластичних флаша, доводи до додатног хабања и повећава могућност да се по тим микропукотинама скривају и таложе разна нежељена једињења и бактерије.

Закључак који и сами можемо да изведемо, а на који упућују и стручњаци је тај, да су сигурнија алтернатива пластичној амбалажи свакако – метална и стаклена.