Најздравија срца и коронарни систем имају...

Спроведено истраживање закључило је да су прикупљени подаци невероватни и дају добар увид колико потпуно другачије исхране и начини живота могу да утичу на здравље људи.

Истраживачи истичу да су свесни да остатак света не може да се врати на такав начин живота, односно на сакупљање плодова и примитивну земљорадњу, али да се из праксе „овог фасцинантног народа могу извући поуке“.

Чимејнеј народ броји око 16.000 људи, који лове, пецају и обрађују земљу на реци Маники у Амазонској прашуми.

Њихов начин живота има сличности са начином живота наших далеких предака од пре неколико хиљада година. Тиму научника требало је више летова и путовања кануима како би стигли до њима.

Од чега им се састоји исхрана

Седамнаест одсто исхране чини дивљач, укључујући дивље свиње, тапире и капибаре (највеће глодаре на свету). Седам одсто чини слатководна риба.

Остатак хране стиже са породичних фарми које узгајају пиринач, кукуруз, корен маниоке (нешто попут слатког кромпира) и једну врсту банана.

Осим тога, један део исхране чини воће и зрневље које се сакупља по прашуми.

То све значи да 72 одсто калорија које унесу долази из угљених хидрата у односу 52 одсто у САД, а слично је и у остатку развијеног света.

Око 14 одсто калорија припадници народа Чимејнеј добију из унетих масти. Поређења ради, у САД масти чине 34 одсто калоријског уноса.

Што се уноса протеина тиче, он је сличан и код једних и код других, али јужноамерички народ уноси много више немасног меса.

Колико се крећу?

Припадници Чимејнеја далеко су активнији. Мушкарци у просеку направе око 17.000, а жене 16.000 корака. Чак и они преко 60 година старости закораче 15.000 пута дневно.

Са друге стране, у развијеном делу света, већина људи направи мање од 10.000 корака.

„Постижу запањујућу количину вежбања кроз кретање“, каже доктор Грегори Томас, један од истраживача са медицинског центра Лонг бич меморијал на Калифорнији.

Шта све то значи?

Научници су највише мерили количину коронарног артеријског калцијума (КАК), који је јасан знак зачепљења крвних судова и повећане шансе од срчаног удара.

Истраживачи су скенирали 705 срца путем компјутеризоване томографије. До 45 године старости, ниједан од припадника јужноамеричког народа није имао наслаге КАК, док четвртина њихових вршњака у Америци има.

До 75 година старости, две трећине припадника народа Чимејнеј има потпуно проходне крвне судове, насупрот 80 одсто Американаца који имају знакове КАК.

Ово истраживање траје већ дуго времена и научници истичу да на коначне резултате не утиче чињеница да нездрави и болећиви припадници умиру млади.

„Једноставно, много су здравији од било којег другог народе за који слична мерења постоје. По здрављу коронарног система најприближније су им Јапанке, али и оне заостају доста“, објашњава Мајкл Гурвен, професор антропологије са Универзитета у Калифорнији.