Гинко из Лознице, звезда друштвених мрежа

Сваке године у ово време посебан симбол Лознице представља стабло гинка које се налази у центру тог града и које због величине своје крошње и златножуте боје листа изазива посебну пажњу и инспирацију многим фотографима и сликарима.

Дрво гинка деценијама позира у центру Лознице, а на друштвеним мрежама у последњих неколико година представља фотографију по којој се тај град препознаје. Иако многи Лозничани не знају о којем је дрвету реч, његова велелепна крошња привлачи погледе.

Осим своје лековитости и лепоте, гинко је познат и као најстарија биљка на Земљи, коју је Чарлс Дарвин назвао „живим фосилом“. Стручњаци кажу да може да живи и до 1.000 година, а стабло у Лозници има тек око четрдесет.

„Иначе за гинко се везују и многе легенде, постоје многи народни називи – мандаринско дрво, дрво дедова и унука, сребрна кајсија, све се односи на његове карактеристике дуговечности и отпорности“, објашњава Бранко Милошевић, пејзажни архитекта.

Гинко потиче из Кине и Јапана, а у нашим условима може да нарасте и до четрдесет метара.

Легенда каже да су дрво гинка у Лозници засадили јапански радници који су градили „Вискозу“, ипак тачних података о тема нема. Занимљиво је и да је дрво гинка једино које је преживело нуклеарни удар у Хирошими.

„После бомбардовања Хирошиме, 1945. године, послате су трупе да се види штета коју је направило то бомбардовање и испред будистичког храма који је био удаљен неких мало вишеод километар од епицентра експлозије установљено је да су на гинку формирани пупољци“, нагласио је Милошевић.

Као свето дрво гинко се већ вековима гаји у вртовима кинеских и јапанских храмова, а у лозничком крају недавно су посађена нова стабла.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 25. април 2024.
13° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво