Колико ће нас коштати борба против климатских промена

Заштита климе је у моди. Већина људи у Европској унији, показују анкете, прижељкује више мера за смањење емисије штетних гасова. Млада шведска активисткиња Грета Тунберг повела је светски покрет. У Мадриду, на конференцији Уједињених нација о клими, управо се разматрају следећи кораци.

Нова Европска комисија жели да буде на челу тих промена и борбу против климатских промена, под називом „Зелени план“ (Green Deal), истакла је као централну тему своје политике.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен је у Европском парламенту представила пакет који садржи 50 предлога. „То је нешто попут слетања на Месец“, казала је, како би свом предлогу дала историјски значај. „Немамо више времена за губљење.“

Већ у марту би ЕУ требало да усвоји Закон о клими који прописује да би Европска унија до 2050. године требало да постигне „климатски неутралну“ економију. То значи да би емисија угљен-диоксида и других гасова штетних за климу требало да буде једнака нули.

Ево прегледа најважнијих предлога које садржи „Зелени план“.

Увођење пореза на угљен-диоксид

Постепено би требало да буде уведен порез на угљен-диоксид, дакле, на употребу фосилних горива које узрокују овај штетни гас. Тиме би драстично требало да се смањи потрошња угља, гаса и нафте.

Проширење трговине емисијама

Требало би да се повећа цена лиценце за предузетнике који плаћају за угљен-диоксид који проузрокују. Ни ваздушни саобраћај неће више моћи да загађује бесплатно. То би требало да води поскупљењу у авио-саобраћају и смањену броја летова. У трговину емисијом штетних гасова би требало да буде укључен и бродски саобраћај.

Подстицање инвестиција

Државе и приватне компаније би морале да издвоје више новца за инфраструктуру за електромобилност у читавој Европској унији. Тако би требало да настане више од милион станица за пуњење електричних аутомобила. У плану је изградња ветропаркова на мору и копну, као и еколошки прихватљивијих гасних електрана.

Европска комисија говори о око 2,6 билиона евра потребних у наредних десет година. Европска инвестициона банка би требало да обезбеди више кредита за пројекте који воде рачуна о заштити климе. Предвиђена је и боља изолација кућа и уградња еколошки прикладних система за грејање и вентилацију.

Компензационе царине на границама

Ни индустријске гране које захтевају много енергената, попут металне и алуминијумске индустрије, више неће бити ослобођење плаћања цене загађивања. Како би се надокнадили губици због јефтинијих произвођача, рецимо из Сједињених Држава или Кине, који не морају да се придржавају оштрих еколошких стандарда, могао би да буде уведен нови порез или царина на увоз одређених производа. То би међутим могло да изазове негодовање САД, Кине и других произвођача и води ка новим трговинским сукобима. Могућ би био „порез на угљен-диоксид“ за све производе на тржишту ЕУ. Тиме би и извоз из Европе постао скупљи.

Дозволити зелена дуговања

Инвестиције и финансијски производи који буду класификовани као еколошки пожељни, могли би да буду порески растерећени. Тај предлог је међу финансијским политичарима крајње споран. Још увек не постоји јединство око тога шта је то уопште „зелени финансијски производ“.

Повећање потрошачке цене

Приватни потрошачи би требало више да плаћају за фосилна горива, бензин, нафту и гас. Тиме би требало да се омогући прелазак на чиста електро-возила или на железницу. Финансијски слабија домаћинства би требало да добију компензацију како би „Зелени план“ био прихватљив за друштво.

Подстицање органског узгоја

Европска комисија настоји, колико год је могуће, да смањи употребу пестицида и инсектицида у пољопривреди. Транспортне руте би требало да буду скраћене, а локални узгој да буде подстакнут. Мото гласи – са фарме до тањира. У плану је и темељна реформа пољопривреде.

Продуктивно рециклирање

Рециклирање отпада, пажљиво коришћење ресурса, употреба биомасе и друге мере, постепено би требало да заживе у привреди. Што мање сировина буде коришћено, то боље.

Амортизовати структурне промене

Исплата компензација и посебни подстицаји у висини од 35 до 100 милијарди евра предвиђени су за регионе у Европи који и данас живе од производње угља. То се односи на регионе у Пољској, Мађарској и Чешкој, али и на неке области у Немачкој. О износу и систему тих плаћања ће морати да се постигне договор на нивоу ЕУ, а то се наравно тиче средњорочног буџетског оквира ЕУ. О том оквиру управо расправљају државе чланице. Ставови нето-платиша (попут Немачке) и нето-прималаца (попут Пољске) и даље се знатно разликују.

Следећи кораци

Нови зелени друштвени уговор сада мора да подржи 27 земаља чланица ЕУ (вероватно без Велике Британије). Спорно је колико ће која држава морати да допринесе заштити климе и компензационим мерама. Скептичне су пре свега источноевропске земље попут Пољске, Мађарске и Чешке које троше много угља. Оне траже финансијско растерећење.

И Немачка би морала, оцењују удружења за заштиту животне средине, да пооштри своје климатске циљеве, уколико жели да се оствари циљ да Европска унија већ 2030. године смањи емисију угљен-диоксида за 50 или 55 одсто у односу на 1990. годину.