Шта нам доноси депозитни систем за амбалажни отпад?

Савремена амбалажа одговорила је на постављене захтеве тржишта, и  у сталној  је потрази решења, на који начин успешно рециклирати.

Један од начина јесте увођење депозитног система, односно плаћене кауције за амбалажни отпад, који се показао као врло успешан и ефикасан у земљама у којима се спроводи. Зато је и у Србији покренута иницијатива за његово увођење.

„Очекујемо да током ове године буде завршена студија, а следећи корак је укључивање свих релевантних фактора, као што су представници привреде. Заједно морамо да донесемо одлуку која ће, пре свега, ићи у корист националних интереса Србије, који се огледају кроз бољу и чистију животну средину, али истовремено и више радних места и више сировине за рециклажну индустрију", каже Филип Радовић, директор Агенције за заштиту животне средине.

Док у Србији годишње на депонијама заврши око 50 хиљада тона пет амбалаже, у српским фабрикама за рециклажу заврши само један одсто укупног отпада који сакупе комунална предузећа.

Зато су приморане да увозе отпад из земаља у окружењу, због чега годишње губимо више од 50 милиона евра.

„Депозитним системом ми бисмо покренули један велики циклус, добили бисмо сировину коју би користила наша рециклажна индустрија. Искуства су показала да у градовима, односно локалним самоуправама где смо почели са примарном сепарацијом, тј. раздвајањем отпада на месту настанка, да су грађани више него вољни да учествују у томе", истиче наш саговорник.

„То значи да можемо да будемо дисциплиновани и одговорни, али у депозитном систему ми бисмо такође могли да имамо и материјалне бенефите", каже Радовић.