Шта се постиже вођењем љубави

Од најранијег доба, облик сексуалног уживања који рађа љубав и трајну наклоност, тако да је уживање креативно, представља мистеријоу за људски род; можда због тога што се води претпоставком да је себичност најефикаснији пут ка успеху, те моћ секса (која је у стању да подстиче себичност) постаје разорна, а у најбољем случају бива искључена с „јавног фронта" и упућена ка скровитости дома. Чак и хришћанство, као декларисана религија љубави, зазире од секса, ограничивши га стриктно на брак (који је, успут, Лутер поредио с болницом за лечење пожуде!).

Стална претња сексу као творцу љубави је љубомора. Дидро је у „Великој енциклопедији" описао љубав као „поседовање другог бића и уживање у њему". Управо је ова жеља за поседовањем можда неизбежна у време када је власништво прожимало све везе - оно што је онеспокојавало љубавнике учинивши их несигурним, тј. тај страх од губитка. Древни индијски сексуални приручници проповедају да је љубав и рат, и освајање (што се није могло пренебрегнути у доба кад је рат био судбински одлучујући о животу сваког појединца. „Камасутра" је недвосмислена: љубав је савршена само кад су обе стране победничке. Следствено, сласт победе је немогућа са недостојним противником, у сваком смислу.

Људи се, међутим, исувише често преиспитују ко кога више воли. Све или ништа, потпуно подјармљивање: ови милитаристички идеали ограничили су утицај секса на односе ван спаваће собе, што му не даје форе да буде онолико креативан колико би могао бити. Јер, постоји хрпа сексуалних осећања која никад не досегну полни исказ - неузвраћена љубав, привлачења и узбуђења различитог степена нежности - од којих већина пропадне. Заборавља се да у детињству читав низ различитих узрока (међу којима многи немају везе са сексом) побуђује сексуално узбуђење: доживљавање опскурних, застрашујућих искустава, прогоњење, туча, или узлет и слетање авионом.

Опсег надражаја само се постепено сужава - о томе шта је за емоције секси делимично се одлучује под притиском групе којој се припада. То што се пажња фокусирала на оргазам, на тренутак тријумфа и предаје, ограничило је појам сексуалног уживања; до истог је довело уверење да сексуалну енергију треба празнити (попут неке муниције која ће у руци експлодирати не испалимо ли је у одговарајућу мету).

Заборавља се и то да је међу Индијцима и Кинезима било много оних који су упражњавали полни однос без ејакулације, те да су међу многим тзв. примитивним племенима (Дани у Индонезији, примерице) примењивало сексуално уздржавање у трајању од четири до шест година након сваког порођаја. Минимизира се и чињеница да међу Јорубама већина жена обично не дели постељу с мужем, као и то да су, пре него што су контрацептивна средства постала лако доступна, парови проводили сате и сате у љубљењу: пенетрација није једини облик миловања, као ни његов циљ.

Начини да се пука сексуална привлачност стави у корисне сврхе истраживани су у седамнаестом и осамнаестом веку, поглавито међу Французима, који су усавршили удварање и кокетирање као уметност дружења, и то тако да се избегну упетљавања по сваку цену. По старомодном обичају је реч љубавник (amant) могла још увек да значи обожавалац, а не обавезно сексуални партнер. „Водити љубав" је примарно значило удварати се, пре него суделовати у сексуалном чину. Флертовање је дало нови правац отменој љубави - био је то секс без секса, продужавање припрема за секс који је могао и никада да се не деси. Но уместо да се вољена особа идеализује, покушавало се да се он/она разуме и да се провери колико могу да се сагласе, те да се узајамно стимулишу.

Ипак, већина је хрлила у освајање, у набеђивање удварача за неверство, претварање, неспособност за љубав. Разумљиво је то непријатељство у време кад се на брак и (по)рађање гледало као на основну функцију и дужност жене. Али када се оне, као и мушкарци третирају као независне личности вредне откривања, удварању се може доделити место првог корака у изградњи везе чија је сврха сједињавање и узајамно (непресушно) истраживање.

„Један човек нема довољно мисли за једну жену", вели пословица бушманског племена Кунг. Прељуба и(ли) развод нису неки нарочито маштовити начини да се човек прилагоди овој чињеници. Али писац из Конга, Сони Лабу Танси, који је написао да је еротичност „уметност доброг кувања љубави", подсећа нас да „постоји големи јеловник који тек ваља открити", те да ће много нежности пропасти док се то не оствари.

Аналогно оној нашој - на шта љубав улази...