Чуваркућа, лепа и лековита заштитница

Римљани су чуваркућу, познату још под именом „пасја ружа", расејавали по Европи. Још један назив за ову биљку је и „јупитерова брада". Громови спадају у домен врховног староримског бога Јупитера. Ова биљка доводила се у везу и са Тором, нордијским богом грома. Плиније, римски писац и научник, сматрао је да сок чуваркуће лечи несаницу. У Италији се чуваркућа једно време користила за љубавне напитке, али безуспешно и кратко.

У српском језику постоји још неколико лепих назива за чуваркућу: пазикућа, ваздажива, дивље смиље, жедњак.

Алојина „сестра"

Чуваркућа је вишегодишња биљка. Висока је од десет до тридесет центиметара. Листови су црепасти, а могу бити зелени са црвеним рубовима, пурпурни или љубичасти, а звездасти цветови су углавном црвене, жуте или љубичасте боје. Чуваркућа је отпорна на сушу јер је унутрашњост њених листова испуњена резервама воде и зато може да расте на различитим типовима земљишта. Иако нема мирис, привлачи пчеле и лептирове.

Осим декоративности, изузетно је лековита и по благотворним својствима подсећа на алоју. Садржи танин, слуз, смолу, калцијум-малат, масно уље, мрављу и јабучну киселину. Зато поседује противупална, антисептичка и диуретичка својства. У народној, традиционалној медицини користи се код упале ува и мокраћних канала, цисти и миома, хемороида, помаже код грчева, надутости и желудачних проблема, ублажава менструалне тегобе, иритације на кожи, опекотине, осип.

Употребљава се сок из целе свеже биљке или само лист. Тинктура чуваркуће састојак је хомеопатског препарата против упале грла. У комбинацији са медом, чуваркућа је ефикасно средство за детоксикацију.

Трудницама, дојиљама и малој деци не препоручује се унутрашња примена чуваркуће.

Савремена истраживања усмерила су се на полисахариде у соку чуваркуће који се повезују са ефектима на имуносистем. Тако званична медицина потврђује лековитост и значај ове лепе, благотворне биљке, познате и поштоване у народној медицини.

Приредила Мирјана Бјелогрлић