У потрази за Титаником

Недостатак приватних подморница, поред високе цене комерцијалних путовања, кључан је разлог што ронилачки тимови нису истраживали место потапања Титаника 12 година. Процењује се да је мање од 200 људи до сада посетило олупину.

„Експедиција ће кренути 2018. године. План је да скенирамо олупину најновијом технологијом, документујемо тренутно стање, и тада ћемо бити у стању да видимо колико се променила током година. Олупина се дакле распада, не знамо којим темпом, јер су је морска створења годинама руинирала. Примарни циљ је да забележимо њено стање. Надамо се да ћемо у наредним годинама убацити камере високе резолуцијe унутар корита. То досад није рађено. Такође, очекујемо да ће неки системи, као што су ласерски системи за скенирање, постати мањи и да ћемо моћи да их поставимо на мале роботе и убацимо унутра", каже Стоктон Раш, сувласник компаније „Капија океана".

У експедицији учествује велики број поморских археолога и маринских биолога. При сваком спуштању до олупине у подморници ће бити пет особа. Три ће бити такозвани специјалисти мисије ‒ људи који су помогли мисију финансијски, али су истовремено и активни учесници.

„Роним од своје дванаесте године. О одласку на Титаник сам сањала још као дете. У ствари, желела сам да пронађем олупину, али неко други ме је предухитрио. Променила сам каријеру и постала банкар и отада тражим начин да одем на Титаник", каже Рената Ројас, ронилац-ентузијаста и заљубљеник у подводни свет.

Титаник, објекат фасцинације многих, потонуо је 15. априла 1912. у јутарњим сатима, пошто је ударио у ледени брег на свом првом путовању од Енглеске до Њујорка. Том приликом, смрт је нашло 1.500 људи. 

Године 1985. олупина је лоцирана на морском дну Северног Атлантика, 600 километара југоисточно од Њуфаундленда, на дубини од око три километра.

Једна од најгорих поморских несрећа свих времена, потапање правог ремек-дела бродоградње, разбуктала је бес и тугу, и код многих и даље изазива јаке емоције. 

 Приредио, Бојан Главонић