Информацијом до безбедног крстарења интернетом

„Желимо да се родитељи, старатељи, школа, млади и деца и остали грађани и грађанке активно укључе у превенцију и заштиту од дигиталног насиља, а да ипак буду у могућности да максимално искористе предности светске мреже", рекла је Фарида Басиони Стаменић, председница Управног одбора Центра за унапређење културе живота и рада ЖиР.

Дигитално насиље је коришћење дигиталних технологија (мобилних уређаја, рачунара, камера, интернета) за узнемиравање, понижавање, повређивање и наношење штете другој особи.
„Влада је усвојила Уредбу за безбедност на интернету, која треба да буде завршена и објављена до краја фебруара. Ресорно министарство је подржало 71 пројекат међу којима је више од двадесет управо из области безбедности на интернету", рекла је Татјана Матић, државна секретарка у Министарству трговине, туризма и телекомуникација, и додала да један од кључних начина на који можемо да се боримо против појаве дигиталног насиља, осим превенције, јесте информисање.
Пројекат „Информацијом против дигиталног насиља" сигурно ће бити део веће кампање која ће подржати безбедну употребу савремених технологија.

 Одрасли недовољно упућени у проблем дигиталног насиља

Истраживање које је прошле године спровело Министарство просвете, науке и технолошког развоја показало је да се приближно једна трећина испитаника нашла у улози сведока дигиталног насиља. Два од три испитана ученика сматрају да родитељи мање познају информатичке технологије од њих и не виде их као партнере у дигиталној комуникацији. Међу родитељима који су учествовали у истраживању, 40% сматра себе дигитално некомпетентним и недовољно упућеним у проблем дигиталног насиља.

„Треба напоменути да специфичности дигиталних технологија омогућавају другачију динамику и интензитет насиља, кроз могућност манипулације садржајима који се користе за узнемиравање, приказивање насиља из реалног простора/времена на друштвеним мрежама, већи утицај, манипулацију идентитетом оних који врше и оних који трпе насиље", рекла је Биљана Лајовић, специјалиста школске психологије, и додала да су деца која су доживљавала класично насиље, чешће се сусретала са дигиталним насиљем. Важи и обрнуто, деца склонија насилном понашању у стварном животу, чешће су спроводила насиље и у дигиталном простору.

Дигитално описмењавање приоритет

„Један од програма који ЖиР развија јесте унапређење информационог друштва, дигиталног описмењавања и информационе безбедности у Србији, са посебним фокусом на превенцију. Кључ за безбедност деце и младих је у познавању правила понашања за сигурно крстарење интернетом - уколико се сусретну са проблемом - како да реагују и коме треба да се обрате", нагласила је Фарида Басиони Стаменић.

Како је истакла Биљана Лајовић, циљ пројекта је да повеже родитеље и наставнике, наравно и остале важне одрасле, да успостави комуникацију међу њима. Деца у великој мери познају нове технологије, али им недостаје животно искуство. Њихови родитељи и наставници боље познају систем, и знају коме треба да се обрате уколико се дете нађе у ситуацији да доживи насиље. То је суштина - развијање опреза.

„У природи младих је да буду неопрезни. Хоћемо да им на примерима покажемо шта се дешава, и да им помогнемо да развију алате, да би били безбедни у дигиталном свету, који је део њихове реалности" - додала је.

Најмлађи учесник представљања пројекта „Информацијом против дигиталног насиља" Дамјан Стаменић, ученик, имао је сусрет са дигиталним насиљем: „Старији дечак ми је претио преко мобилног телефона. Нисам одмах препознао шта је то, и прошло је време док се нисам обратио родитељима за помоћ."

Дамјан сматра да деца не знају много о дигиталном насиљу и да је веома битно да воде рачуна са киме комуницирају на друштвеним мрежама у кога прихватају за „пријатеље". А родитељи, додао је, морају да пазе шта деца раде на интернету!
„Један од циљева Пројекта је унапређивање вештина деце, младих, родитеља, старатеља и осталих - да препознају, спрече или смање штету од различитих облика дигиталног насиља, нарочито сексуалног насиља које се врши путем интернета. Дугорочно, знање које води до промене понашања утиче и на побољшање квалитета живота деце, младих, породица и друштва у Србији", додала је Фарида Басиони Стаменић.