На раскршћу времена ‒ британски археолози у посети Србији

Наши гости из Енглеске у Србију су дошли први пут у потрази за новим сазнањима, са жељом да виде места о којима су учили. Ипак, њихова очекивања су премашена, јер су се нашли на простору са динамичном историјом: некадашња велика раскрсница путева оставила је у наслеђе јединствена археолошка богатства, којима се данас цео свет неизмерно диви. Места која су обишли сведоче о времену које је трајало готово девет миленијума. То су места која приповедају, инспиришу и призивају сећања на винчанске градитеље, лепенске сакупљаче плодова, римске легионаре и цареве, средњовековне српске витезове, али и од Турака одметнуте хајдуке и жртве ратова. Србија очима странаца јесте јединствени музеј који се крије под нашим ногама.

„Нисам сигуран да овдашњи људи знају шта имају када је археологија у питању. Невероватна разноврсност локалитета и њихов квалитет је нешто што се не среће у другим деловима света. Можда постоје сјајна налазишта из одређеног периода, али толико изузетних локалитета из свих периода праисторије и историје нећете срести нигде другде. Тиме се треба поносити. Потребно је то и сачувати, али и посећивати и истражити" ‒ рекао је Ијан Остеричер, докторанд археологије на Кембриџу.

Оснивач и извршни директор Одељења за археологију на Универзитету у Кембриџу Кристофер Еванс бави се праисторијом, па је посебно одушевљен локалитетима који сведоче о винчанској култури из доба неолита - млађег каменог доба. То су налазишта у Винчи и Дреновцу. Центар ове важне културе био је у селу Винча, у периоду кад је европски неолит био на врхунцу. Винчанци су били технолошки најнапреднија цивилизација тога доба: открили су металургију, правили савршене куће и проширили културу од Карпата до Косова и Метохије.

„На британским универзитетима проучавамо винчанску културу јер она представља значајно европско наслеђе, али мислим да сви европски археолози треба да дођу и виде ископине уживо, садашње радове и куће на спрат. Водили смо много садржајних разговора и надам се да ће британски стручњаци почети да помажу. Надам се да ће и наши студенти долазити овамо, јер би били луди да пропусте овако вредна археолошка открића", истакао је Еванс.

Јединствене фигурине и оригиналне грађевинске творевине данас сведоче о времену винчанске културе. Лилијан Јаник, помоћник директора за истраживања и предавач на Одсеку за археологију, дошла је у Србију у потрази за фигуринама. Винча је први локалитет на којем је могла лепо да их види и анализира. Изненадиле су је фигуре мајки које доје, јер су мршаве. Како каже, такве фигурине је можда видела једном у Јапану, али нигде у Европи.

Снажан утисак на археологе из Енглеске оставила су налазишта из античког и римског периода. Није случајно што се на овим просторима родило осамнаест великих римских императора: Галерије, Максимин Даја, Константин Велики, Јустинијан и др. Ромулијана, Медијана, Ремизијана, Виминацијум, Царичин град (Јустинијана Прима) ‒ само су неки од локалитета које су обишли британски стручњаци, а који нас подсећају на то колико је територија данашње Србије била важна у време Римског царства.

Локалитети који причају приче о настанку хришћанства, дали су студенткињи докторских студија Еми Браунли инспирацију за даљи рад: „Бавим се настанком хришћанства у западној Европи, па је занимљиво то упоредити с оним што се може видети у источној Европи. Били смо у Царичином граду и једној од првих базилика. Оне доминирају градом, а у западној Европи то није тако. То је лепо поређење које свакако желим да унесем у свој рад. Желим и да Европу више посматрам као целину, уместо да размишљам само о западној Европи, јер ако то чиним, потпуно ћу другачије схватати хришћанство."

Много је аргумената који потврђују значај наших крајева за изградњу садашње Европе и европског идентитета, који је грађен каменом, духом, али и крвљу. После обиласка праисторијских налазишта, Ђердапске клисуре, римских локалитета, манастира Манасија, Ћеле куле и немачког концентрационог логора Црвени крст, британски археолози били су дубоко одушевљени, али и потресени. Закључили су да имамо дивну земљу, са импозантном прошлошћу, а да и оне лоше успомене не треба потиснути, јер су део српског наслеђа. И на крају, оставили су нам поруку да имамо велики потенцијал, благо за стране туристе и да би волели да поново дођу у Србију.