Како српски стручњаци решавају проблем скупоће биодизела

Биодзел из алги није новост, али је проблем што је садашња производња неисплатива. Управо српска памет створиће алге са више масти и светску производњу биодизела учинити одрживом, а користиће га сви мотори са унутрашњим сагоревањем.

„Оно што смо ми смислили јесте да алге натерамо да брже расту па да имамо више биомасе или да правимо више масти тако што ћемо да их изложимо стресу ниског интензитета. Очекујемо да повећамо производњу биомасе за 50 и масти за 20 одсто у односу на садашњи принос. Микроалге се користе зато што оне брже рсту од биљака 10 до 50 пута. Међутим, неопходно је да оне још брже расту како би дошли до финасијске исплативости да се може изаћи на тржиште“, објашњава директор пројекта Иван Спасојевић са Института за мултидисциплинарна истраживања Универзитета у Београду.

Алге су стигле у наш институт и почело је опремање лабораторије. У српском тиму је осам научника и неки се већ спремају да иду на обуку на Универзитет у Манчестеру и амерички Универзитет у Тексасу, који су им партнери у том послу.

„Пре свега ми је интересантно да радим на нечему што је брзо применљиво. Такође, нови контакти који су увек значајни и опрема коју ћемо добити је заиста сјајна ствар“, истиче Марина Станић, научни сарадник са Института за мултидицилинарна истраживања.

„У Манчестеру ћу имати прилику да се сретнем са људима који рад на микроалгама, а сама идеја да биогориво може да се добије из микроалги је мени као младом истраживчу је била јако занимљива, а посебно што је то применљиво. Ако све буде како треба а биће, да се цена горива смањи у свету“, каже Мима Романовић, докторант на Хемијском Факултету у Београду.

Српски пројкат је оцењен као високо иновативан и ниског ризика. Узгајање алги по рецепту српских научника треба да нађе широку комерцијалну примену у индустрији.

„Није реч о генетски модификлованим сојевима. То су комерцијални сојеви чији метаболизам им померите у страну, а не мењате им генетски код. Пројекат има намену да ојача научну инфраструктуру овде и да побољша сарадњу између земљама које су у Партнерству за мир, где смо ми Ирска, Аустрија, Швајцарска, Руска федерација са НАТО земљама“, наводи Иван Спасојевић.

Циљ трогодишњег пројекта је да светском тржишту обезбеди јефтинији биодизел из алги као оштру конкуренцију скупим нафтним дериватима. Иначе, до 2020. године и Србија мора да обезбеди 10 одсто удела биогорива у потрошњи деривата.