Зашто у Италији нестају мале продавнице са дугом традицијом

Спуштене ролетне, натписи „Затворено, празан, напуштен простор“. У Италији се, на сваких сат времена затворе две радње.

Говоримо о оним малим продавницама у комшилуку које продају воће и поврће, о обућарима, кројачима, радњама са одећом, о свим оним местима са душом у које понекад застанемо не бисмо ли разменили коју реч са продавцем, власником радње који је у ту делатност уложио читав свој живот, а које се данас, у свету великих тржних центара и онлајн продаје, предају и повлаче из наших живота.

„Опоравак туризма у нашој земљи изузетно је позитиван за привреду. Нажалост, мале, традиционалне продавнице које су важне нису доживеле исту судбину и сваке године их све више нестаје. Те мале радње дају светлост, живост, људскост, сигурност, оне су као осмех кварта, а притом раде за добробит климе – не морате да палите аутомобил да бисте стигли до њих. Све је већи број спуштених ролетни на радњама, што ствара осећај празнине и пустоши. Људи путују не би ли откривали традицију једне земље, а мале занатске и трговачке радње су управо то. И оне нестају, лане се затворило око 43.000, а отворено је само 22.600 – 20,3 одсто мање него 2021. године“, објашњава Патриција де Луизе, председница Удружења малих трговаца, занатлија и услужних делатности.

Овај феномен погађа читаву Италију иако је најтежа ситуација у Кампанији, затим у региону Лација и Сицилије. Трговине се затварају, а млади се данас не усуђују да отварају нове због нелојалне конкуренције – тржних центара, великих супермaркeта и онлајн продаје.

„Нажалост, онлајн продаја је врло компликована конкуренција малим радњама из комшилука. Правила нису иста, ја често кажем да је то као да два тима играју утакмицу, али за тимове важе различита правила. Велике су таксе, огромне су цене за изнајмљивање простора, недостају уједначена правила и људи одустају“, каже Патриција де Луизе.

Према њеним речима, сада је горе него за време пандемије, јер је у 2022. години отворено најмање продавница у последњих десет година.

„Најмање се отварају на Сардинији, у региону Пијемонта и у Умбрији, а те мале радње су пријатне, део су традиције и без њих би нам било тешко, посебно у време пандемије. Продаја преко интернета је порасла са 16,6 милијарди 2015. на више од 48 милијарди прошле године. Без малих радњи градови постају аветињски и зато је потребно да их у сарадњи са владом модернизујемо и омогућимо им да постоје“, истакла је она.

У последњих десет година у Италији је затворено више од 100.000 малих трговинских и занатских радњи и локала, нарочито у градским центрима који доживљавају све масовнија затварања киоска са новинама, књижара, малих продавница прехрамбених производа, играчака, намештаја, гвожђара и одеће, док су у порасту продавнице технологије, апотеке и угоститељске услуге.

Највећи број новоотворених локала је у власништву странаца, а на сваких 1.000 становника у Италији постоји у просеку седам радњи. Но, и оне су осуђене на нестанак уколико се нешто драстично не промени.