Кинески градови тону под сопственом тежином, Шангај у прошлом веку потонуо три метра

Рапидна урбанизација Кине у претходним деценијама подразумева далеко већу потрошњу воде и њену екстракцију како би се задовољиле потребе становника.

У приобалним градовима, слегање тла представља претњу милионима људи услед подизања нивоа мора.

Кинески градови су током своје историје муку мучили са слегањем тла, а Шангај и Тијанџин тону још од 1920-их. Шангај је потонуо више од три метра у прошлом веку.

Бележи се све веће слегање тла у многим градовима који су се изузетно брзо проширили протеклих деценија. Тим стручњака са неколико кинеских универзитета анализирао је земљиште и ситуацију у 82 града, укључујући све са популацијом већом од два милиона људи.

Користили су податке од сателита „Сентинел-1“ како би мерили вертикална померања земљишта широм земље.

Гледајући на период од 2015. до 2022. године, тим је дошао до закључка да се 45 одсто урбаних средина слеже више од три милиметра годишње.

Око 16 одсто урбаног земљишта тоне брже од 10 милиметара годишње, што научници подразумевају као рапидно слегање. То значи да 67 милиона људи живи у тим подручјима.

Вађење воде и ширење градова

На брзину и распрострањеност слегања утичу бројни фактори, укључујући геологију и тежину грађевина.

Важан чинилац, наводе аутори студије, је и губитак подземних вода, односно вађење воде испод градова за потребе становништва. Сличан проблем забележен је у неколико великих урбаних подручја широм света, укључујући Хјустон, Мексико Сити и Делхи.

Кинески стручњаци успели су да повежу екстракцију воде из 1.600 бунара са убрзаним слегањем тла.

„Мислим да је вађење воде доминантни разлог. У Кини велики број људи живи у подручјима која су се, геолошки гледано, недавно смирила и наталожила. Када из таквог земљишта извучете воду, оно креће да се слеже“, каже за Би-Би-Си проф. Роберт Николс са Универзитета Источне Англије, који није учествовао у студији.

Други фактори, попут урбаних транспортних система и рударства, такође могу да имају велики утицај.

У северном региону Пингдингшану, у ком се налазе огромна лежишта угља, тло се слеже брзином од 109 милиметара годишње.