Због прегласне музике све већи број младих има зујање у уху

Све је већи број младих који због излагања високим нивоима буке имају зујање у уху - здравствени проблем који може изазвати отежано спавање, учење, а уколико дуго траје, чак и депресивно расположење, а на крају и губитак слуха, каже професор Медицинског факултета у Београду, хигијенолог Горан Белојевић.

„Реч је о једном од тешко решивих здравствених проблема који је често неизлечив, а посебно је изражен међу млађом популацијом и може, али и не мора, да буде повезан са губитком слуха“, упозорава Белојевић.

Белојевић скреће пажњу да је истраживање, рађено међу београдским средњошколцима пре четири године, показало да 13 одсто њих има повремено или стално зујање у једном или оба уха и да је дупло учесталије код девојака него код младиће.

Истраживање је објављено 2014. године у међународној литератури и од тада у Србији није било нових истраживања, али како наводи Белојевић за четири године, не могу очекивати неке велике промене.

То није ствар која се мења из године у годину, тако да су резултати овог истраживања апсолутно релевантни и сада.

Овај нов медицински феномен, објашњава Белојевић, представља одбрамбени механизам унутрашњег уха на излагање високим нивоима буке у које спаде музика, нарочито њено слушање преко слушалица.

„Слушалице се држе у спољном ушном каналу и за унутрашње ухо ту нема никакве одбране пошто је реч директном излагању акустичној енергији“, наводи професор Медицинског факултета.

Како објашњава Белојевић, зујање у уху је алармантни знак који претходи озбиљнијим поремећајима и зато саветује да је и у слушању музике, као и у свему другом, умереност веома важна.

„Слушању музике преко слушалица, у просеку један сат дневно сасвим је довољно и то слушање на пола максималне снаге“, објашњава он.

Истовремено упозорава да на зујање у уху утичу и психостимуланси, а посебно амфетамин и екстази, али и дувански дим који је присутан на многим бучним местима, па је утолико и чешће зујање у уху код младих који посећују ова места.

Скреће пажњу да се у сваком случају код појаве овог симптома одмах треба обратити лекару како би се утврдило да ли тај симтом има везе са губитком слуха.

Лечење је, каже, углавном симптоматско јер се најчешће не зна прави узрок.

„Пошто узрочно не можемо да делујемо, на смањење тих тегоба се делује угавном симптоматски“, каже он и упозорава да се чуло слуха мора чувати.

„Када се слух једном уништи више се вратити не може. Онда се морају користити апарати, а то није лечење - то је инвалидитет“, каже Белојевић.