четвртак, 16. мај 2024, 19:00
Старо српско писано наслеђе: Тражи у писму традицију
Говорни и писани српски језик данас су два равноправна вида комуникације, али у прошлости је било другачије.
Постојала су два писма српске средњовековне азбуке: глагољица и ћирилица. Књижевни и народни језик су се разликовали, али с временом, током свог развоја, све више су се међусобно прожимали. На ширење свести о значају писане речи и језика велики утицај вршила су сачувана дела средњовековне књижевности, повеље и други правни документи.
Средњовековна писменост на нашем подручју поистовећује се са црквом, богослужбеним текстовима, манастирским скрипторијима и канцеларијама средњовековних владара и властелина.
Наука о језику открива нам многобројна сазнања. У емисији "Тражи у писму традицију", у оквиру серије "Старо српско писано наслеђе" Редакције научног програма, сазнајемо какву је представу о важности писане речи имао средњовековни човек на нашем тлу, којим писмом су писани најстарији словенски споменици писмености, које су карактеристике старословенског, српскословенског, црквенословенског или рускословенског, славеносербског језика све до реформи Вука Ст. Караџића и др.
Коментари