среда, 15. мај 2024, 21:30
Од плуга до дигиталне фарме: Прва задруга
Крајем 19. века, када је у Европи почео процес задругарства, у Србији се оснивају прве сељачке задруге. Под утицајем учених људи: Адама Богосављевића, Драгише Лапчевића, Сретена Вукосављевића и Михајла Аврамовића, који су афирмисали идеје удруживања, задруге у Србији постају темељ опстанка села.
У другој епизоди нашег серијала бавимо се развојем пољопривредног образовања и науке. То је период када се оснива Огледно пољопривредно добро Топчидер, почињу са радом средње пољопривредне школе и оснивају се прве сељачке задруге.
После школовања у Европским престоницама образовани људи враћају се у домовину и мењају живот и навике становника, мале неразвијене балканске земље. Новчана привреда напредује и сељаци се све више окрећу робној производњи. У таквим условима почиње развој задругарства у Кнежевини Србији. Водимо вас у најстарију земљорадничку задругу у селу Азања која је основана крајем 19. века а данас се бори за опстанак. Приказећемо вам Музеј виноградарства у Александровцу и Музеј града Краљева јер су у тим зградама, почетком 20. века биле смештене средње пољопривредне школе.
По завршетку Првог светског рата на Београдском универзитету оснива се Пољопривредни факултет са два одсека: пољопривредним и шумарским. Највеће заслуге за оснивање Пољопривредног факултета припадају тадашњем ректору и професору Сими Лозанићу као и професору Јовану Жујовићу у то време председнику Српске краљевске академије.
.jpg "Ања ђорђевић и Борис Миљковић (Сања Милић / Сања Милић)")
Коментари