Директорка школе Ивана Милић, која се налази у подгоричкој четврти Доња Горица, рекла је за Вијести да није било повређених, а да су на лицу места ватрогасци и полиција.

Милићева је новинарима испред школе казала да се инцидент десио око десет сати и да су у бакљади учествовали сви ученици деветог разреда.

"Штета ће тек бити утврђена", додала је Милићева.

Вршилац дужности командира Службе заштите и спасавања Подгорица Здравко Блечић рекао је новинарима да је на лице места изашло пет екипа са 15 ватрогасаца.

"Пожар је захватио дио крова и површину од 40 до 50 квадратних метара. Ватрогасци су имали проблема да приђу и приступе овом дијелу школе, међутим уз помоћ домара који је био веома ажуран успјели су", навео је Блечић.

Како је истакао, штета на школи је велика.

"Од саме влаге и воде која се користи може бити штете и у учионицама", рекао је Блечић.

Бакљада је организована у част завршетка основне школе.

Вућић и Кобахидзе су разговарали о питањима значајним за односе две земље, као и о даљем развоју политичких и економских односа, као и о успостављању директне авио-линије Београд-Тбилиси.

"Обавестио сам премијера Кобахидзеа о дешавањима на Косову и Метохији и захвалио на принципијелном ставу Грузије по питању поштовања територијалног интегритета и суверенитета Србије и непризнавања једнострано проглашене независности такозваног Косова", саопштио је Вучић на Инстаграму.

Наводи да су разменили мишљења о свим комплексним глобалним и регионалним питањима и нагласио да се Србија чврсто залаже за очување мира и стабилности у региону.

"Такође сам упознао премијера Кобахидзеа о ставу Србије у погледу усвајања Резолуције о Сребреници и поновио принципијелан став наше земље по овом питању, истичући важност поштеног и уравнотеженог приступа историјским догађајима", наводи Вучић и објави.

Замолио је Кобахидзеа за подршку Грузије и захвалио на разумевању позиције Србије – "која се бори за своју земљу и свој народ, право и правду".

Она је новинарима, уочи почетка састанка Комитета министара Савета Европе у Стразбуру, изнела тврдњу да би Приштина требало да постане чланица Савета Европе.

"Што пре да се створе сви услови како бисмо добили неопходну већину да Косово буде примљено у Савет Европе", рекла је Бербок.

Жан Ноел Баро из француског министарства спољних послова изјавио је да Француска сматра да у овој фази постоји ризик да би питање Приштине могло да изазове поделе међу земљама у Савету Европе и да би то питање требало да се разматра касније кад пређе пут за који сматрамо да је потребно да га пређе.

Жан Ноел Баро је новинарима уочи седнице Комитета министара рекао да је "Француска једна од чланица Савета Европе која признаје Косово" и која сматра да је у будућности његово место у Савету Европе.

"Ипак, Француска сматра да у том смислу Косово тек треба да пређе одређени пут и Француска је уосталом на располагању да прати Косово на том путу", рекао је Баро.

Стано: ЗСО дуготрајна неиспуњена обавеза Приштине

Портпарол ЕУ Петер Стано поручио је да су дијалог уз подршку ЕУ и пријава Приштине за чланство у Савету Европе одвојени процеси, али да су обе организације засноване на поштовању владавине права и људских права, као и права националних мањина.

"Важно је подсетити да је успостављање ЗСО дуготрајна неиспуњена обавеза Косова која произилази из Споразума о дијалогу из 2013. године – јединог Споразума о дијалогу који је ратификовао косовски парламент са двотрећинском већином гласова. Стога је то јасна законска обавеза за Косово према међународном праву, а тиме и питање владавине права која је важна за обе организације", рекао је Стано.

Додао је да поздравља спремност Приштине да се коначно ангажује сада јер од 2013. године није предузела никакве кораке ка успостављању ЗСО, упркос великим могућностима да то учини.

Истовремено, у складу са релевантним споразумима о дијалогу, Статут којим се успоставља ЗСО треба да буде представљен и разматран у дијалогу, рекао је Стано.

Француска, Немачка и Италија упутиле су раније писмо Аљбину Куртију у коме јасно истичу да Приштина није испунила услове међународне заједнице по питању чланства у Савету Европе с обзиром на то да није направљен ни један конкретан корак ка формирању ЗСО.

И прошле недеље је гориво појефтинило, такође за два, односно три динара.

"У Руану, полицајци су рано јутрос неутрализовали наоружаног појединца који је очигледно желео да запали градску синагогу", написао је Дарманен на платформи Икс.

Честитао је полицајцима на храбрости.

Мушкарац је, према незваничним информацијама, био наоружан ножем и гвозденом шипком, преноси Монд.

Идентитет и мотив нападача и даље су нејасни, наводе локалне власти.

Лекарски конзилијум би требало да се састане у понедељак, како би да проценио премијерово здравствено стање и размотрио његово пребацивање за Братиславу.

Са њим је јуче разговарао новоизабрани председник Словачке Петер Пелегрини који је изјавио да још не може да се каже да је опасност прошла.

"Може да говори, али само неколико реченица након чега се стварно умори јер је под лековима. У овом тренутку не можемо рећи да је опасност прошла, јер је премијер Фицо за длаку избегао смрт. Да je метак прошао само неколико милиметара поред, говорили бисмо о њему као покојном премијеру", рекао је Пелегрини.

Полиција претресла стан атентатора

Атентатор Јурај Цинтула оптужен је за покушај убиства са предумишљајем и прети му доживотна робија, наводи портал tvnoviny.sk. Мотив убиства je, према писању медија, неслагање са политиком актуелне власти.

Национална криминалистичка агенција претресла је стан 71-годишњег Јураја Цинтуле, у којем живи са супругом. Форензички техничари су наводно пронашли потребне трагове.

"Приликом утврђивања мотива биће важно где је особа живела, шта има код себе, можда ће се тражити и друго оружје", рекао је бивши истражитељ и адвокат Петер Вачок.

Да ли је обезбеђење адекватно поступило

Фицо је погођен из ватреног оружја испред културног центра у граду Хандлови, након седнице владе. У њега је испаљено пет метака, а два или три су тешко ранила словачког премијера.

Портпаролка Канцеларије инспекцијске службе Андреа Добјашова изјавила је да је истрага о поступању телохранитеља премијера Словачке покренута, a i јавност анализира да ли је обезбеђење адекватно реаговало.

Бивши припадник специјалне јединице полиције Чешке Лумир Немец је, на основу снимака са места напада, оценио да телохранитељ који је стајао десно од Фица није посматрао део испред премијера за који је био задужен и да због тога није на време приметио нападача.

"Тешко је рећи зашто, можда је осетио неку врсту претње тамо где је било више људи, али да је посматрао свој део периметра, он би 100 одсто раније приметио нападача", рекао је Немец за словачки портал Aktuality.sk.

Према његовим речима, телохранитељи су морали да буду ближе премијеру јер је он прилазио групи људи.

"Једина брига телохранитеља је особа коју штити. У тренутку кад су сви скочили на нападача, један телохранитељ је требало да се баци на Фица и да га загрли. Да нападач није био сам, док је он (Фицо) лежао на земљи сам, други човек је могао да дође са друге стране и да га убије на месту", рекао је Немец.

Зденек Харват, бивши полицајац и ВИП телохранитељ, сматра да они који критикују рад Фицових телохранитеља вероватно никад нису радили тај посао.

"Нападач је извукао оружје и опалио за 0,8 секунди. Чувар је реаговао за 1,2 секунде. Ако се не варам, свих пет хитаца је испаљено у року од 2,5 секунде. Оваква брзина реаговања је веома респектабилна“, рекао је он.

Северна Кореја је последњих месеци лансирала низ балистичких и крстарећих ракета, као и тактичких ракета, описујући их као део програма за унапређење својих одбрамбених способности.

Раније данас, сестра севернокорејског лидера Ким Џонг Уна, Ким Јо Џонг рекла је да су њихове тактичке ракете намењене искључиво као средство одвраћања од јужнокорејске војне агресије, док је негирала да Пјонгјанг извози оружје.

Лансирање ракете долази у исто време када је руски председник Владимир Путин посетио град Харбин на североистоку Кине.

Министарка науке Јелена Беговић је рекла да са Кином већ имамо стратешке пројекте којима су отворена врата нашим научницима - да се споје са адекватним институтима и факултетима у Кини, како би заједно радили на пројектима од биотехнологије до вештачке интелигенције.

Три потписана меморандума су другачија - прва два меморандума су везана за Кинеску агенцију за истраживање свемира.

“Два меморандума су везана за наше укључивање у то како свемир искористити у мирнодопске сврхе за истраживање, за развој технологије и за развој иновација. Један од ових меморандума подразумева и изградњу лунарне станице на којој већ кинески партнери раде и можда једног дана и наши истраживачи буду могли да раде у једном потпуно другачијем окружењу на Месецу, или у орбити Месеца, и да своје експерименте постављају у екстремним условима са смањеном гравитацијом“, рекла је Беговићева.

Трећи меморандум се односи на искорењивање сиромаштва.

"Заједно са кинеским партнерима развијемо моделе, пре свега примене нових технологија у пољопривреди како би се смањило сиромаштво на глобалном нивоу и то јесте везано за циљеве одрживог развоја Уједињених нација, али и за Иницијативу Појас и пут", указала је министарка.

Научна сарадња доноси нам присуп новим технологијама

Подсећа да је за време недавног боравка кинеског председника најављено да ће 300 наших студената добити шансу да студира у Кини, као и да ће 50 наших научника боравити у Кини на неком од њихових најбољих института, односно факултета.

“Чекамо још детаље од кинеских партнера, али мислим да је то сјајна шанса и за повезивање, и за надоградњу знања и, на крају крајева, за проширивање истраживачких активности наших истраживача“, рекла је Беговићева.

То ће нам, истиче, донети приступ новим технологијама које се изузетно брзо развијају у Кини.

“Значи у области медицине, биомедицине, биотехнологије, вештачке интелигенције, обраде, великих података. Кина једноставно сада почиње да предњачи у свету у многим од тих области и мислим да треба увек учити од најбољих и вратити те људе у Србију, дати им инфраструктуру да могу даље да раде овде у Србији и да донесу та нова знања“, истакла је министарка науке.

Цело гостовање Јелене Беговић можете погледати у видеу на почетку текста.

"Прво што треба имати у виду је понашање Аљбина Куртија. Њему је ово изборна година. Он жели да добије још један мандат. Овај постојећи мандат је добио првенствено на обећању да неће формирати никакву Заједницу српских општина и да за њега Бриселски споразум не постоји. Градећи једну снажну антисрпску политику, подижући ту антисрпску реторику, јачајући екстремне Албанце у нападима на Србе, терорисањем Срба једностраним потезима који су уперени против опстанка српског народа“, каже Дрецун.

Према његовим речима, Курти је придобио све већу подршку албанског бирачког тела, посебно међу младим Албанцима.

"Ако би сада одједном прихватио оно на чему инсистира ових неколико година, да нема формирања ЗСО, да направи било какав корак, он би изгубио значајну подршку и био би нападан од стране опозиције која га сада већ критикује да је наводно прихватио формирање ЗСО, али да то крије због избора“, оценио је Дрецун.

Подсетио је да смо имали позицију Немачке, чији је шеф делегације у Савету Европе рекао да Косово испуњава суштински све услове за чланство у Савету Европе. Међутим, када се суочила са отпором једног броја држава, онда је Немачка променила став и затражила да се предлог статута, нацрта статута, који је Лајчак урадио са својим тимом, пошаље такозваном уставном суду.

Председник Вучић је на самиту у Котору рекао да ће Западни Балкан чекати још шест година на ЕУ.

Дрецун је оценио да због промена на глобалном плану у вези са ратом у Украјини и због веома снажног кинеског економског уплива на стари континент, ЕУ жели да што је могуће више веже регион Западног Балкана за себе.

"То се ради на два плана. Један је економски, где се покушава да се створи тржиште између земаља Западног Балкана, које би функционисало готово на идентичан начин као што функционише у ЕУ, које би такође евро користиле као платежно средство, што би смањило трошкове пословања и транспорта робе за чак седам одсто, и то би била велика уштеда овим земљама. И други правац у коме ЕУ делује, то су реформе које првенствено подразумевају јачање владавине права, подизање демократског капацитета институција у земљама Западног Балкана, борбу против криминала и корупције“, рекао је Дрецун.

О резолуцији о Сребреници

Када је реч о резолуцији о Сребреници која би требало да буде 23. маја на дневном реду у УН, Дрецун каже да има више од 60 западних земаља које ће вероватно, гласати за ту резолуцију, а од пре неки дан имамо одлуку организације Исламске државе и Исламске конференције, где је 50-ак држава које ће такође подржати ову резолуцију.

"Ако рецимо то само саберете, долази се бар до бројке од стотинак земаља. Наравно да неке земље схватају колико је ово тежак проблем и колико ће бити веома тешке последице, те земље разумеју да се међународно право често користи на селективан начин“, каже Дрецун.

Напоменуо је да некима и даље смета Република Српска и имају идеју да се она сведе на неку маргину која практично не би значила ништа и која би се утопила у Федерацију, односно у БиХ која би била под изразитом доминацијом Бошњака, односно бошњачког руководства.

"Изгледа да некоме није циљ да се ситуација на Балкану стабилизује, да се развија у позитивном правцу, него се подгревају старе ране“, истакао је Дрецун.

Цео разговор са Милованом Дрецуном можете погледати у видеу на почетку текста

Професоре Шипка, када кажемо да сте Ви професор славистике на неком од америчких универзитета, шта то тачно значи? Шта Ви то предајете и ко су Ваши студенти?

Моја ситуација је доста нетипична јер ја предајем углавном општу лингвистику и општу славистику у последње време, рецимо историју словенских језика или предмет који се зове сукоб језика и културе. Дуго времена сам предавао и практичне језичке курсеве нашег језика и пољског језика.

Ситуација у вези са славистиком у Америци, а рекао бих и у Западној Европи, са мањим изузецима, је таква да постоји доминација руског језика и културе и у ствари славистика је заправо русистика, а ови други језици су неки прилог, ако их уопште има, да не кажем гарнирунг.

Занимљиво је када кажете да је славистика доминантно руски језик. Ко данас у Америци, имајући на уму и геополитичку ситуацију, студира руски језик?

Постоји руска дијаспора. Постоје припадници мормонске цркве који иду по свету па буду у Русији, па се врате, па су заинтересовани. Постоје они чији је професионални интерес у Русији. Занимљиво је да се са добрим знањем руског језика може добити јако добро плаћен посао у америчким државним службама.

Међутим, настава језика је данас доста холивудизована и студенти иду на корејски због К-попа и на јапански због аниме и манге. Славистика и русистика су данас у доста дубокој кризи. Делимично је златно доба славистике и русистике био Хладни рат. Сада имамо неки нови хладни рат, међутим, то се не преноси на повећан интерес за студије руског језика или словенских језика.

Смем ли да питам, има ли студената српског језика? Односно, је ли то српски или, како се већ сада зове у западној Европи, БХС?

Има. Врло ретко су етничке варијанте подељене, у принципу је то БХС или некад зову и БХМС, из чисто из практичних разлога, јер не бисте могли наћи довољан број студената ако би то било подељено. Тако да сви су студенти заједно.

Студенти се деле на три равне части. Са једне стране имате децу из дијаспоре, са друге стране имате оне који се професионално интересују за језик. Неки историчар који се занима бившом Југославијом, или економиста. Трећа категорија, то је занимљива категорија, можда и не бисте помислили, то су они који имају неке пријатеље, девојку, дечка, мужа, жену и онда из тих разлога уче.

Не могу да не приметим да сте Ви задржали ваш матерњи изговор, говорите ијекавицу све време. Када разговарате са студентима, како им објашњавате све те наше разлике? Једна од Ваших последњих књига је “Словенски језици. Генеалогија и идеологија”, с тим у вези: све ове наше разлике у језицима које су настале после ратова деведесетих, јесу ли последица генеалогије или идеологије?

То је чисто идеолошки. Ја у тој књизи и пишем да је то лингвистички један језик, а политички више језика. Једна је ствар када ви прогласите да је нешто засебан језик и ставите то чак и у законска акта и у школе, а друга је ствар да се ви сада морате понашати у складу са тим. Ако је нешто засебан језик, онда је могуће превођење и могуће је учење као страног језика.

Хајде да замислимо неког конобара који иде на рад у Словенији и иде на рад у Хрватску. Ако иде на рад у Словенију, сасвим је замисливо да упише курс словеначког језика. Ако иде на рад у Хрватску, није замисливо да иде на курс хрватског језика. Ем нема курса, ем нико разуман не би ишао на курс хрватског језика. Са друге стране, видели сте, то је било крајем деведесетих са “Ранама” које су биле титловане у Хрватској и онда се биоскоп смеао јако, мада је филм врло тмуран. И онда су престали са том праксом. Идеологија се кад-тад суочи са стварношћу и тада се распадну сви ти нереални идеолошки покушаји

Ја кажем да не смемо дозволити идеолозима да нам уђу у кабинете, јер следеће што би урадили ако им то допустимо јесте да нам уђу у спаваће собе. А то се никоме не би свидело. Ту се ради о чисто идеолошким стварима, један је ниво политике и неке регулативе, а други је ниво шта збиља радите у стварном животу.

Када говоримо о томе колико у ствари друштвене промене утичу на језик, овде у Србији смо сведоци да се већ неко време води полемика о такозваном родно сензитивном језику. Нарочито је интензивирана у протеклих месеци и ускоро треба да ступе на снагу и казнене одредбе Закона о родној равноправности. Да ли је и то сада дају уплив идеологије или јесте језички оправдано?

То је ствар приватна, сваког појединца, сваке појединачне особе и мислим да ту није добро уплитање у ту слободу коришћења језичких средстава унутар индивидуалног исказа, ни у смислу да се нешто намеће, ни у смислу да се нешто забрањује.

Другим речима, ако неко хоће да себе одреди као психолошкињу, што у мом језичком осећају пара уши и једноставно ми смета, али ако неко то хоће у свом језичком исказу да уради, мислим да је то сасвим у реду и да то треба дозволити, да то не треба прогањати, осуђивати. Са друге стране, ако неко жели да каже за женску особу да је психолог, мислим да и то треба дозволити.

Другим речима, мислим да у таквим стварима, ту се ради о приватној сфери. Ту је управо држава ушла у спаваћу собу, фигуративно говорећи, јер је нешто из приватне сфере регулисано и наметано. Да морате користити то, а не можете ово.

Ви се бавите и компјутерском лингвистиком. Вештачка интелигенција је данас велика тема. У којој мери то можда обликује и наш језик и утиче на његову промену?

Мислим да ће вештачка интелигенција омогућити јако много ствари. Рецимо, баш сам сада предавао, посlедњи предмет који сам предавао, био је етика језичког тестирања, на Универзитету у Аризони. Оно што ће се моћи у настави језика – нама је увек био циљ да сваки студент у сваком тренутку добије информацију која је њему прилагођена. То никада у стварности није било могуће јер имате једног наставника, 20 студената, време је ограничено. Сада ће са том вештачком интелигенцијом то бити могуће.

Неки људи виде и представљају врло тамну слику вештачке интелигенције, али ја кажем да када нас нису уништили ватра и точак, неће ни вештачка интелигенција. Отвориће неке нове могућности.

Професоре Шипка, Ваше презиме је веома познато нашим гледаоцима и раније се говорило да свака боља кућа има на својим полицама бар један приручник Клајна и Шипке. Ви сте у својој кући имали и дословно Шипку, мислим на Вашег оца професора Милана Шипку. Колико је и његов ангажман и његово опредељење утицало на Вас у избору професије?

Оно је одлучујуће утицало у избору професије, јер ја сам првобитно хтeо да студирам књижевност и филозофију, а онда ме је он убедио да ипак одем на лингвистику, тако да је то што сам лингвиста његова заслуга. Са друге стране, он ме је подстакао на самом почетку моје каријере да пишем радове, тако да сам већ као студент имао објављен рад, тако да његов утицај је заиста велики.

"Сада се чека две недеље на добијање боравишне и радне дозволе, док се по пропису који је престао да важи чекало и два месеца. Свакако им је значајно јер убрзава циркулацију радне снаге, онда када се појави потреба за неким кадром лакше и брже могу да дођу до људи“, каже Јелена Јевтовић из Уније послодаваца Србије.

Лакши и бржи приступ пословима новим законима омогућен је и регистрованим избеглицама и тражиоцима азила. Не треба им радна дозвола, само да је прошло шест месеци од како су поднели захтев за азил.

"Приликом пријављивања од докумената могу да доставе личну карту и акт којим им је одобрен статус избеглице или привремену заштиту у Србији. Самим пријављивањем на евиденцију та лица остварују доста права као домаћи држављани, обављају разговор са саветником, посредује се у запошљавању, могу да учествују у обукама“, каже Светлана Миловић из Националне служба за запошљавање.

Посао у Србији избеглицама није циљ, подсећају упућени. Прошле године дозволу за рад добило је десеторо. Од 1.600 људи који су поднели захтев за азил, добило га је деветоро.

"Разлози за бојазан да ће избеглице да узму радна места нашим грађанима нису основани, поготово имајући у виду статистику, а то значи да је свега до 300 људи од почетка азилног поступка до данас,  добило азил и нису сви овде“, каже Радош Ђуровић из Центра за помоћ и заштиту тражиоцима азила.

Иако нам хронично мањка радне снаге и расте потреба за радницима из иностранства, ресорно Министарство указује да држављани Србије имају предност у запошљавању.

"Да би послодавац запослио странца он мора да спроведе тест тржишта рада. Закон је увео могућност увођења квота. Влада Србије у сваком тренутку, уколико дође до поремећаја на тржишту рада, може да ограничи запошљавање странаца увођењем квота у одређеним делатностима", каже Сања Гаврановић из Министарства за рад запошљавање борачка и социјална питања.

Слободан приступ тржишту рада имају и избеглице којима је одобрена привремена заштита. Попут Украјинаца. Од почетка рата у тој земљи дозволу за рад у Србији добило их је око 800.

"То је 80 одсто носилац приноса, док сама маса зрна, односно, наливање има мањи утицај на приносе. Добри временски услови у овом периоду могу повећати масу зрна, али то не може да надокнади негативне ствари које су утицале на формирање склопа", каже др Милан Миросављевић са Института за ратаство и повртарство Нови Сад, Института од националног значаја за Републику Србију.

"Дефицит падавина од сетве до сада је, у завистности од региона, преко 100 литара. Последње кише које нису биле превелике, једним делом могу да компензују недостатак влаге, али не и да покрију дефицит који постоји", објашњава наш саговорник.

Мајске кише су, кажу стручњаци, дошле су у последњи час за све пољопривредне културе. Ипак, није их било у свим регионима у истим количинама.

"У Банату, такорећи, није ни било падавина, док је у Срему измерено око 60 литара по метру квадратном. Доста падавина је било у Неготинској крајни, Поморављу, Подрињу и на Северу Војводине. Тамо где је било више од 30 литара кише пшеница има доста добре услове за развој", каже Зорица Радичевић, агрометеоролог у Републичком хидрометеоролошком заводу.

"И у наредном периоду очекује нас промењиво облачно време са сунчаним интервалима, али нестабилно са честом појавом кише и локалних пљускова са грмљавином и појачаним југоисточним ветром у кошавском подручју. Прогнозирани услови погодоваће развоју озимих жита. Ако буде редовних падавина створиће се добре залихе влаге у земљишту за наливање зрна", додаје наша саговорница.

Због повећане влажности и ваздуха и земљишта, упозорава, треба обратити пажњу на појаву болести, пре свега фузариозе.

Болести умањиле квалитет пшенице

Временске прилике претходних месеци утицале су на појаву истих болести које смо имали на пшеници и јечму прошле године, а погодовале су и размножавању штеточина којих је било далеко више него раније.

"Сигурно је да се не можемо надати изузетном квалитету пшенице имајући у виду утицај болести које су присутне и које су биле присутне и прошле године. Јасно је да би квалитет који смо имали 2022. био чудо, тако да се у овом тренутку надамо бар прошлогодишњем квалитету, под условм да нас падавине не изненаде пред жетву када усеви буду сазрели", каже Сунчица Савовић, директрор Удружења "Жита Србије".

Колики ће бити приноси пшенице тешко је у овом тренутку прогнозирати. Ипак, стручњаци нису песимисти.

"Принос озимих усева не варира као што је то код пролећних усева. Код пшенице је то 10, 15 посто у односу на просечну годину. Не верујем да ћемо имати изузетно ниске приносе, нити ћемо имати рекордну годину", наводи Миросављевић.

Будући да је ове године много више њива засејано пшеницом из сопствене производње и да су многи ратари штедели на минералном ђубриву, сигурно је да ће бити великих варијација у приносима од парцеле до парцеле.

"У оквиру истих региона и атара имаћемо приносе који ће бити и 2 тоне, али ће бити и 7 тона по хектару. Ако бисмо сада морали да сведемо просечни принос, онда овог тренутка изгледа као да ћемо имати минималне приносе од 4,7 тона по хектару до 5 тона по хектару", објашњва Савовићева.

У силосима имамо рекордне залихе пшенице

Највећи проблем је што ћемо и ове године у жетву ући са огромним залихама. Закључно са априлом из Србије је извезено 1.139.168 тона пшенице и брашна прерачунатог у зрно. У складиштима је тренутно 2,13 милиона тона хлебног зрна. Под претпоставком да за домаће потребе месечно троши 140.000 тона пшенице, вишкови који су слободни за извоз за преостала два месеца су 1.850.000 тона.

"Ако у мају и јуну успемо да извеземо по 150.000 тона пшенице месечно, под условом да буде тражње, да постоји стабилна понуда на тржишту и да нема проблема са логистиком, ми долазимо до цифре од 1,55 милиона тона пренесених залиха. Мањи извоз условиће још веће залихе. Чак и да неким чудом извеземо више и залихе буду 1,3 милиона тона, нас чека трећа година за редом са историјским залихама пшенице у Србији", каже директорка Уружења "Жита Србије".

"То даље ствара проблеме везано за складиштење и очување квалитета пшенице и ове која нам стоји у складишту и нове када се буде мешала са старом, што је неминовно у већем броју силоса", упозорава.

Цена пшенице је, истиче, у протеклих годину дана била слабо подложна променама. Новим родом се прошле недеље трговало по цени од 19 до 19,5 динара по килограму утоварено, то јест, 20 до 21 динара довезено у луку. Домаћи произвођачи, подсећа, имају могућност да закључе терминске уговоре о продаји пшенице и много пре жетве. Такође, омогућено им је да и сами извозе уколико то желе. У сваком тренутку имају велики дијапазон купца, од млинарске индустрије, складиштара, домаћих трговаца, фабрика за производњу сточне хране до извозника.

"Проблем је што се на домаћем тржишту оног тренутка када се цена пшенице помери минимално на горе, понуда смањује у наредних неколико дана или потпуно нестаје. Произвођачи ишчекују даљи раст цене, иако би реално могли и да профитирају у том тренутку. Због тога ми као извозно тржиште нисмо у могућности да без велике муке понудимо веће количине пшенице светском тржишту. Немамо ни стабилну понуду, ни стабилан извоз пшенице", каже Савовићева.

Жетва пшенице ове године може се очекивати већ почетком јуна, што је најраније у последњих 20 или 30 година. Рецимо, 2018. жетва је почела око 10. јуна, а ове године то ће сигурно бити пет или шест пре, кажу стручњаци.

Са палестинске стране свакодневно стижу извештаји о десетинама нових жртава израелских напада. Црвени полумесец је саопштио да је од почетка сукоба Хамаса и Израела у Гази погинуло више од 15.000 деце.

Хуманитарна ситуација је из дана у дан све гора, од када је Израел преузео оперативну контролу над границом. Египат је одбацио предлог Израела да две земље координишу гранични прелаз код Рафе, између Синајског полуострва и Појаса Газе, који је био главни канал за достављање хуманитарне помоћи и излазна тачка за евакуацију становништва.

Настављају се и међусобни сукоби Израела са Хутима и Хезболахом. Према израелским изворима, у Либану је уништено десетак мета и спречен је напад на Израел који су оперативци Хезболаха планирали.

Хути пак поручују да су сви бродови који иду ка израелским лукама мета, из које год државе да долазе.

У међувремену, Међународни суд правде почео је саслушање по четвртој тужби Јужне Африке против Израела, којом га оптужује да је починио геноцид над Палестинцима у Гази, тражећи овом приликом да суд нареди Израелу да обустави операцију у Рафи.

Најновија тужба Јужне Африке наводи да ће тренутна операција учинити живот у Гази неодрживим због ионако тешке хуманитарне ситуације на тој територији, широко распрострањеног разарања у другим деловима Појаса и значаја граничног прелаза Рафа у снабдевању Газе хуманитарном помоћи.

Адвокатица Јужноафричке Републике у Међународном суду правде Блин Ни Гралег је поручила да војници Израела виде зоне евакуације у Гази као "зоне истребљења", на шта је Израел одговорио да је реч о пристрасним и паушалним тврдњама.

У Војводини се локални пљускови са грмљавином очекују у послеподневним сатима, док су у остатку земље местимично могући краткотрајни пљускови.

Ветар углавном умерен, осим у кошавском подручју и на југу Баната, где ће бити удари орканске јачине. Слабљење ветра очекује се у току ноћи.

Најнижа температура од 10 до 16 степени, док ће највиша ићи од 17 степени на истоку до 26 степени на западу земље.

У Београду углавном сунчано и ветровито, уз понеки пљусак. Температура до 23 степена.

Они као гаранцију да ће зграда исплатити кредит траже 4 менице стамбене заједнице, које потписује управник зграде.

Уколико зграда има приходе од издавања пословног простора, антена на крову, или билборда, може их заложити у корист банке и тако повећати кредитну способност.

“Банка не успоставља хипотеку на неким појединачним просторима у стамбеној згради, банка не узима личне менице станара, физичких лица. Значи, директно - корисник кредита је стамбена заједница и стамбена заједница је правно лице које ће отплаћивати кредит”, каже члан Извршног одбора банке Поштанска штедионица Александар Чортан.

Да би једна зграда могла да затражи кредит од банке, потребна је сагласност две трећине станара, а да би га банка одобрила, зграда мора да буде уписана у регистар стамбених заједница, да има управника, отворен рачун у банци, да је донела одлуку о висини накнаде за инвестиционо одржавање зграде и тиме успоставила резервни фонд зграде.

“Сви станари и неко ко није учествовао у гласању имају обавезу да плаћају рату тог кредита, јер ми тај кредит враћамо у име стамбене заједнице. Рате кредита иду преко обједињене наплате, преко Инфостана, тако да ви на уплатницама Инфостана, где имате одређене обавезе, имаћете и ставку кредит и рату кредита онолику - колика је“, објаснио је професионални управник Љубиша Бановачки.

Уговор о кредиту потписује управник зграде. У банци у којој је екипа РТС-а била нису рекли колико су оваквих кредита до сада одобрили, али кажу да заинтересованих има

"До сада смо у пракси имали различите примере - од задужења у износу од неких 500.000 динара за неке брзе санације, где би нека месечна обавеза станара те зграде била до неких 300 динара, до неких озбиљнијих реконструкција лифтова, где су опет инвестиције у износу од преко 2 милиона динара, а неке обавезе станара, наравно у зависности од броја станова у згради, могу да се крећу и до 4.000 динара месечно”, кажу у банци.

Равни кровови, лифтови и фасаде највише мука задају станарима. Иако су сви власници станова у обавези да одржавају зграду, у неким ситуацијама поједини станари су препуштени сами себи, па је суд једини пут. Зато би ова могућност могла да реши многе проблеме станара.

Председник Украјине Володимир Зеленски обишао је трупе у Харкову усред руске офанзиве. Описао је ситуацију на фронту као тешку, али и истакао да би два ПВО "патриот" осујетила нападе Руса. 

Москва, пак, тврди да су руске трупе уништиле командно место украјинске војске у Харкову.

Новоименовани секретар Савета безбедности Русије Сергеј Шојгу каже да војска спроводи офанзиву у свим правцима.

Изнад Крима су оборене ракете, а Федерална служба безбедности Русије саопштила је да је ухапсила украјинске агенте.

Четири жене су убијене у украјинском гранатирању града Доњецка на истоку Украјине који контролише Русија, јавила је новинска агенција ТАСС.

Данска ће послати нови пакет војне помоћи Украјини, првенствено ПВО и артиљерију вредну 750 милиона евра. ММФ покреће нову мисију у Украјини око ревизије кредита од 15 милијарди долара.

У зонама у којима су вода и блато дошли до кућа интервенисали су ватрогасци, јер су неке старије особе остале блокиране. Становници су привремено исељени.

Јуче је у Ломбардији за 15 сати непрекидног падања пала количина кише која иначе падне за месец дана.

Председник региона Венето Лука Заја изјавио да су спремне јединице за ванредне ситуације, а цивилна заштита је издала црвени метео аларм до 14 сати 17. маја.

У Ломбардији се активирало више од 700 волонтера цивилне заштите не би ли санирали штету у самом Милану, као и другим градовима региона.

На аутопуту А1 Милано-Напуљ у правцу Болоње, направила се колона возила дугачка 11 колометара због интензивно јаке кише, док су аутогрилови и бензинске пумпе на тој траси затворени.

У мањим местима око Милана ватрогасци и цивилна заштита празне подруме од воде и блата. Мање реке у тим местима су се излиле, а срушило се и неколико мостова, што је довело до блокаде саобраћаја.

Метеоролози кажу да се време у Италији неће стабилизовати још најмање недељу дана, док се само сутра очекује евентуални престанак падавина.

Италијани кажу да не памте овако кишовито и хладно пролеће.

Усвојено је и решење о именовању чланова и заменика чланова Градске изборне комисије у проширеном саставу испред проглашених изборних листа број 9, 13 и 14, наведено је у саопштењу.

Председник ГИК Зоран Лукић најавио да ће 17. маја бити утврђена Збирна изборна листа.