1903 – 1950

Прошло је 120 година од рођења писца Ерика Артура Блера или, познатије, Џорџа Орвела.

Светску славу овог писца не треба доказивати, из простог разлога што ће и људи који, могуће, нису прочитали ниједно његово дело, често рећи да живимо у "орвеловском свету“. Писац из чијег имена се изводи придев којим се описује једно време или једна епоха,добија тако, сасвим сигурно, универзални значај и пролаз кроз време, далеко у будућност.

Ново издање Часа анатомија анализира поетику и живот Џорџа Орвела, романописца, есејисте, новинара. Многи би рекли супротно, најпре новинара, онда есејисте па коначно романописца. У есеју из 1946. године Зашто пишем Орвел наводи четири кључна разлога: "пуки егоизам“, "естетски ентузијазам“, "историјски порив“ и "политичку сврху“. Учешће у Шпанском грађанском рату значило је велики рез у његовом животу и према властитом признању учинило да последњи наведени мотив за писањем постане и први. Али несумњиво да су у Орвеловом делу и озбиљни трагови естетског ентузијазма. Ако су његови најпознатији романи Животињска фарма и 1984. били, у времену у којем су настали, дистопијска пројекција будућег, чини се да у нашем актуелном времену постају запис садашњег.

О Орвелу, утопијама и дистопијама, значају књижевности и мишљења у Часу анатомије разговарају професор др Милан Живковић и филмски критичар Иван Велисављевић.

Ауторка и уредница емисије: Марија Ненезић

Режија: Маја Мандић