недеља, 24. мар 2024, 14:00
Србија и Византија
Гост Ризнице проф. др Радивој Радић, Филозофски факултет Универзитета у Београду, Kатедра за историју Византије
У овонедељној Ризници говоримо о вишевековним односима, који су имали своје успоне и падове, наславније династије Немањића и Византије. Источно ромејско царство, најдуговечнија од свих познатих империја, која је опстала преко хиљаду и сто година. Тог уторка, „који није требао никада да сване" 29. маја 1453. године, пао је Цариград у руке Османлија. Овај догађај је означио пад Византије, иако су се неке земље одржале још неколико година.
Србија као средњовековна држава припадала је „византијском комонвелту", и у данашњој Ризници проф. др Радивој Радић, Филозофски факултет Универзитета у Београду, Kатедра за историју Византије, говори како су се одвијали односи Србије и моћног Источног ромејског царства, од Стефана Немање, родоначелника владарске лозе Немањића, владара који је прошао дуг пут од византијског вазала до самосталности. Слушамо како су Немањини наследници усмеравали однос са Византијом, с акцентом на доба владавине краља Милутина, Стефана Дечанског и цара Душана.
Аутор и водитељ Душанка Зековић.
Коментари