Истина и естетика у свету мематске комуникације

У оквиру своје чувене критике логоцентризма, француски филозоф Жак Дерида одбацио је традицију логоса као средишњу за историју западне науке и филозофије, и прогласио текст за ново место смисла у људском трагању за истином и узајамним разумевањем. На преласку векова, изгледало је да му технологија даје за право – електронска пошта, СМС поруке, онлајн комуникатори, на крају фејсбук и твитер као нови основни облик масовне комуникације, све је то указивало да људи престају да говоре једни са другима, већ примарно почињу да се дописују (што је опет носило са собом нарочите херменеутичке, комуниколошке, па и социо-психолошке проблеме). Ова апсолутна доминација текста је, међутим, веома кратко трајала. Практично на њеном врхунцу, место су полако почеле да јој преузимају меме (мимови, или чак ме̑ми), што је појам који је у комуникологију увео Деридин млађи савременик Ричард Докинс, а који данас не само да означава значајан део масовне комуникације, већ мења и њену саму парадигму (баш као што инстаграм и тикток у култури младих потискују твитер и фејсбук).

На који начин мематска комуникација мења текстуалну, шта су уопште меме и зашто „онај ко их контролише – контролише свет“, шта је њихова сврха, а шта њихова естетика, на који начин меме мењају наше поимање комуникације, да ли је у питању додатна деконструкција света логоса, или повратак логоса у свет, разговараћемо са филозофом Милошем Миладиновом.

Аутор Гозбе: Никола Танасић